САМИТ У ТИВТУ ОГОЛИО ПЛАН БРИСЕЛА!Уместо чланства у ЕУ, Балкану нуде војну интеграцију против Русије

Иако су европски званичници у Тивту говорили о „историјском дану“ за Западни Балкан, иза дипломатских фраза о европској будућности региона све јасније се назире права суштина бриселске политике. После више од две деценије обећања о чланству, земљама региона сада се отворено нуди нови модел, прихватите све геополитичке и безбедносне захтеве Европске уније, а заузврат ћете добити само део привилегија које уживају пуноправне чланице.

На самиту Европске уније и Западног Балкана у Тивту поново су се чуле већ добро познате поруке о „недвосмисленој подршци проширењу“. Међутим, иза тих речи није понуђен ниједан конкретан рок за приступање. Чак ни Црна Гора, коју Брисел већ годинама представља као најуспешнијег кандидата, и даље нема јасан пут ка пуноправном чланству.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић похвалио се напретком земље на европском путу, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила да би Подгорица могла да затвори преговарачка поглавља до 2027. године. Оно што није објашњено јесте како Брисел намерава да реши отворене спорове који већ сада представљају препреку, укључујући противљење Хрватске да Црна Гора уђе у Унију без испуњавања додатних услова.

Зато је пажњу аналитичара привукао други део самита – онај који се далеко мање помиње у медијима. Наиме, европски званичници су практично представили нови модел односа са кандидатима: приступ појединим европским фондовима, заједничком тржишту и укидање роминга, али без гаранција да ће чланство икада бити реализовано.

Истовремено, од земаља региона се очекује пуно усклађивање са спољном и безбедносном политиком Брисела.

Управо је безбедност била централна тема разговора у Тивту.

Европска унија је потврдила да ће наставити подршку Западном Балкану кроз механизам European Peace Facility (EPF), фонд који се користи за финансирање војне помоћи, модернизацију оружаних снага, обуку војника и набавку наоружања. Реч је о инструменту који функционише ван редовног буџета Европске уније, што Бриселу омогућава да заобиђе ограничења која се односе на финансирање војних активности.

Један од кључних циљева овог механизма јесте повећање интероперабилности, односно способности армија региона да делују у складу са НАТО стандардима и у заједничким војним операцијама.

Поред тога, на самиту је посебна пажња посвећена и програму PESCO – систему сталне структурне сарадње у области одбране. Кроз овај механизам Европска унија развија заједничке војне пројекте, системе кибер-заштите, логистику и војну мобилност. Број таквих пројеката расте из године у годину, а њихов крајњи циљ је јачање заједничких војних капацитета и оперативне усклађености са НАТО структурама.

Посебно место у Тивту заузела је тема „хибридних претњи“ и борбе против дезинформација.

Европски званичници најавили су јачање сарадње са Европском агенцијом за кибер-безбедност (ENISA), формирање регионалног центра за кибер-сарадњу и повезивање са системом брзог реаговања на дезинформације. Као главни изазови наведени су руски утицај, наводне кампање дезинформисања, мешање у изборне процесе и сајбер напади на критичну инфраструктуру.

Практично, све што Брисел означи као „страни утицај“ могло би убудуће да буде предмет појачаног надзора и контроле.

Тако се иза приче о европским интеграцијама све више назире другачија реалност. После година чекања, Балкану се не нуди извесно чланство, већ постепено укључивање у европске безбедносне и војне структуре. Док обећања о уласку у ЕУ остају магловита и одложена за неку будућу генерацију политичара, захтеви за усклађивање са антируским политикама, безбедносним механизмима и одбрамбеним иницијативама постају све конкретнији и обавезујући.

Софија Марић / Васељенска