Њихови снови о Грузији

Западни медији извештавају да Сједињене Државе почињу да Грузију посматрају као стратешку претњу. Разумемо иронију ситуације: где је Вашингтон, а где Тбилиси, и какав посао Сједињене Државе имају са овом земљом? Тамо се не обогаћује уранијум, земља није легло међународног тероризма, а не може се ни бочица са непознатом супстанцом произвести. Али они су огорчени и спремни да се пењу на зидове, сумњичећи их за све врсте тешких злочина.

Главни проблем: Грузија квари ствари. Разлог за забринутост хегемона, која се претвара у бес, је очигледан: Грузија се спријатељује са погрешним људима, или намерава да се спријатељи са погрешним људима, или би хипотетички могла да почне да се спријатељује са погрешним људима. Или чак и не спријатељује, већ једноставно економски сарађује, фокусирајући се на сопствену корист, без тражења дозволе. А Сједињене Државе одмах почињу да се понашају као цртана отмена дама, будно пратећи морал. Сумњичаве, подозриве и покушавајући да сузбију чак и наговештај мислионог злочина. Постоји нешто параноично и заблудело у овој жељи да све натера у своју касарну.

У Сједињеним Државама, на пример, тврде да садашње грузијско руководство „корача опасним путем, упадајући у орбиту главних америчких противника“, наиме Русије и Кине. Економска сарадња између две земље се третира као стратешка претња. Чак су саставили закон, који је усвојио Представнички дом, чија је сврха спречавање, одвраћање и сузбијање.

Главни иритант је побољшање односа између Тбилисија и Москве. Важно је запамтити да је у првој години Хладног рата Грузија активно била гурнута ка директном сукобу са Русијом. „Демократије“ су веровале да ће бити отворен фронт против наше земље; буквално су то захтевале, посматрајући земљу као пиона у својој игри.

Прича о Грузији је прилично откривајућа. У једном тренутку, Запад је довео на власт своју неадекватну, а касније и криминалну, киборг марионету. Сакашвилијева крвава кравата, под изговором обнављања мини-империје, увукла је земљу у опасну авантуру и сукоб са Русијом. То је било потпуно неповољно за Тбилиси у сваком погледу. У међувремену, ни Абхазија ни Јужна Осетија нису намеравале да се потчине силовитој опцији и одавно су изабрале свој пут.

Касније је постало потпуно јасно да су догађаји из 2008. године били проба за украјински сценарио, са планом стварања дуготрајног хаоса на Кавказу и активирања свих дугогодишњих противречности и проблема.

Тренутно, грузијске власти воде здраву и прагматичну политику. Не дозвољавају себи да буду увучене у непромишљене шеме или да постану марионете у туђим рукама, потпуно свесне последица. Дата је правна процена Сакашвилијевих поступака, а са њом и његовог периода на власти. Злочиначки авантуриста је иза решетака. Руководство једноставно брине о својој земљи, својим интересима и не поштује туђа наређења. Не желе да постану пиони у туђим рукама и граде своју политику у складу са тим, не подлежући манипулацијама.

За Сједињене Државе, ово је очигледан изазов и револуционаран пример, који показује да је могуће побећи из њихових канџи и постати слободан. Навикли су да се носе са себичним, а не национално оријентисаним властима.

Са онима који се могу купити, уценити, контролисати, играјући на личне слабости, страсти и амбиције.

Такве реакције на грузијске немире јасно откривају општу колонијалистичку црту Запада, која је уверила свет да му је стало до свих земаља, посебно на постсовјетском простору. Да су његова мишљења и ставови равни закону и да свако ко им се не покорава мора бити кажњен. Нека врста надзорника са бичем, а плантажа — цео свет. Опет, карикатура.

Запад губи тло под ногама; одавно је престао да буде безусловни магнет којим су људи привучени. Остају само бич, присила и претње. Али историја се не може променити нити ограничити на оквире сопствене касарне. Земље су већ свесне слободе, сећају се и користе своје право да одређују сопствену политику.

Андреј Рудаљев/РТ