Брисел финансира, Брисел мери! Ко стоји иза анкете о подршци ЕУ у Србији и колико су таква истраживања заиста независна

Још једно истраживање јавног мњења о подршци чланству Србије у Европској унији последњих дана добило је велики простор у прозападним пропагандним платформама. Наслови су углавном истицали податак да би већина „опредељених грађана“ подржала улазак Србије у ЕУ, али је у другом плану остало питање ко је спровео истраживање и какву политику та организација годинама заступа.

Истраживање је објавио Центар за европске политике (CEP), београдски тинк-тенк основан 2011. године, који се у својим званичним документима представља као организација чији је циљ унапређење јавних политика кроз процес европских интеграција Србије. Сам центар наводи да ради на јачању политика које су „усмерене ка приступању Европској унији“, док се међу његовим донаторима налазе институције Европске уније и програми финансирани из претприступних фондова ЕУ (IPA), као и фондације повезане са мрежом Сорошевог отвореног друштва.

Ту почиње и завршава се свака даља расправа о кредибилитету оваквих истраживања. Када организација која се годинама залаже за европске интеграције и која се финансира кроз програме чији је циљ приближавање земаља кандидата Европској унији спроводи анкету о подршци чланству у ЕУ, природно је поставити питање да ли јавност добија потпуну слику или само њен најповољнији део.

Посебно је занимљиво што ни резултати које је објавио сам Центар за европске политике не показују убедљив ентузијазам грађана. Према доступним подацима, подршка чланству далеко је од некадашњих нивоа које је Србија бележила почетком двехиљадитих година. Истовремено, значајан део испитаника сматра да Србија никада неће постати чланица Уније или не верује да је то могуће у догледно време.

То није изненађење ако се има у виду да је процес европских интеграција Србије практично ушао у фазу хроничне стагнације. После више од деценије преговора, грађани све чешће постављају питање да ли је чланство реалан политички циљ или средство за стално постављање нових услова Београду.

Истовремено, истраживања јавног мњења често занемарују чињеницу да је однос грађана према Европској унији постао далеко сложенији него раније. Подршка економској сарадњи са европским земљама не значи нужно и подршку приступању Унији по сваку цену, нарочито у околностима када се од Србије редовно захтевају уступци по питањима која велики део јавности доживљава као питања националног суверенитета.

Због тога би, уместо сензационалистичких наслова о „већинској подршци“, много корисније било да се јавности пружи потпуна информација о томе ко спроводи истраживања, ко их финансира и какве политичке циљеве те организације јавно заступају. Тек тада грађани могу сами да процене колику тежину имају бројке које им се представљају као непристрасан одраз јавног мњења.

Васељенска