Када немају аргументе, на мети је породица: Дехуманизација Вучића као нова фаза специјалног рата против Србије

Свједоци смо времена у којем се води пресудна битка за душу и будућност српског народа. У тој арени, гдје се више не бирају ни средства ни оружја, Србија се налази под константном паљбом оних који јој не праштају суверенитет, војну неутралност и независну спољну политику.

Како су економски успјеси Србије постали неоспорна стварност, од нових ауто-путева, преко фабрика, па све до јачања геополитичке позиције у региону и свијету спољни центри моћи остали су без иједног рационалног контрааргумента. Када не можете да оспорите бројке, када не можете да срушите чињенице о економском напретку, прелази се на најперфиднији и најмонструознији план, дехуманизацију предсједника Александра Вучића и његове породице.

У тој нечасној работи, као једини звучни топ и ударна игла страних интереса, позиционирале су се медијске испоставе попут телевизија Нова С и Н1. Ове платформе, дириговане из центара којима јака и усправна Србија боде очи, одавно су прешле границу новинарске етике и ушле у зону отвореног специјалног рата. Њихова мета нису само политички потези или државна стратегија, њихова главна мета су дјеца, родитељи и брат предсједника државе. Циљ је јасан сасвим јасан, покушати сломити човјека који води Србију тако што ће му непрекидно нападати оно што је сваком Србину најсветије, породицу!

Политичка позадина и улога другосрбијанских кругова

Ову бруталну кампању медијског линча свесрдно и без икаквог скрама подржавају другосрбијански кругови окупљени око Драгана Ђиласа, праћени анархољевичарским блокадерима којима је рушење институција и дестабилизација државе једини програм. Сви они заједно чине једну синхронизовану коалицију аутошовинизма и личних интереса.

Данашња квази-елита, у својој немоћи да понуди било какву конструктивну алтернативу, прибјегава уличним блокадама и јефтином популизму. Спаја их заједнички именитељ, потпуни недостатак српског националног осјећаја и презир према сопственом народу који их упорно одбацује на изборима.

У недостатку аргумената, овај политичко-медијски конгломерат користи дехуманизацију као метод политичке борбе. Када српског предсједника и његове најближе свакодневно провлачите кроз блато безочних лажи, ви заправо шаљете поруку да је против њих све дозвољено. То више није критика власти, то је цртање мете на чело једној породици са намјером да се потпуно уруши државни поредак Србије.

Са позиција српског интегрализма, јасно је да напад на институцију предсједника Србије и његову породицу није само напад на једног појединца. То је директан удар на српску државотворну мисао и на право српског народа да одлучује сам о себи, без туторства страних амбасада. Српски интегрализам нас учи да смо један и недјељив народ, ма гдје живјели, у Београду, Бањалуци, Подгорици или Косовској Митровици, и да је снажна Србија гарант опстанка цијелог српског корпуса.

У контексту ове борбе, морамо јасно разлучити три кључна аспекта пропагандног дејеловања и нашег националног одговора:

Медијски звучни топови са Н1 и Нова С

Њихова примарна намјера и позадина огледају се у покушају потпуне дискредитације државе преко удара на породицу предсједника. Наш једини национални одговор на ово мора бити развијање снажног колективног имунитета према суптилној и отвореној пропаганди која долази из страних центара моћи.

Драган Ђилас и улични блокадери

Позадина ових дешавања је перфидно стварање хаоса, немира и покушај економске дестабилизације Србије у тренуцима када она биљежи историјске резултате. Наш одговор лежи у бескомпромисној и одлучној одбрани српских институција и уставног поретка земље.

Покушаји дехуманизације предсједника и породице

Намјера је јасна, константни психолошки притисак на државно руководство како би се ослабила њихова преговарачка позиција у кључним националним питањима. Српски одговор против тога јесте непоколебљиво српско јединство, саборност и заједничко стајање иза стратешких националних циљева.

Што су напади бруталнији, то је јаснији доказ да је Србија на исправном, суверенистичком путу. Наша историјска обавеза, као мислећих Срба вјерних својим корјенима, јесте да препознамо ове подле матрице и да им се снажно одупремо.

Породица је темељ српског друштва, а држава је гарант нашег опстанка. Бранити Србију данас значи не пристајати на диктат медијских звучних топова који пуцају за туђе интересе. Србија је кренула напријед, економски и национално, и тај точак слободе и напретка више нико не може зауставити.

Спасоје Томић, аутор је магистранд историје и функционер Слободне ЦГ