Куртијева бламажа

Таман сам се спремао да на свој начин подржим А. Куртија у неким његовим изјавама, попут оне да су његови преци судјеловали у побједничком Боју на Косову, кад ми повод оде такорећи испред носа. Спектакуларна представа , која је била заказана на Газиместану, „п0водом велике арбанашке побједе над Турцима“, која је требало да се одржи на Видовдан (15. јуна по Јулијанско м календару), отказана је нагло и без објашњења!

Шиптари су одустали, али ја, богами од ове теме, нећу.

Није, уопште, немогуће да су Куртијеви преци учествовали у споменутом боју. Братство Куртовића, од којих је и овај Аљбин, потиче из Крње Јеле, надомак Горње Мораче. Од њих је најпознатији Тодо Куртовић, који је, у вријеме Броза, као босански кадар, седамдесетих година, стигао до функције предсједника „најмасовније политичке организације у Југи, ССРН!

Овдје ми пада на памет мени блиско братство Даниловића, једно од најстаријих у Доњој Морачи, који су учествовали у градњи Морачког Манастира, из кога потиче Куртијев претходник из Приштине, Хашим Тачи (Ђед му је био поп на Косову, па је можда, по договору са регентом Александром, из национално-политичких разлога постао хоџа, али се „није примило“…
Када је Кнез Лазар, уз познате клетве, позвао све Србе у свети Бој на Косову, одзив је био невјероватан! „Од Авале плаве, до Комова, За слободу српскијех домова, Подиже се мотика и кука, Неко јаше коња, неко вука… Све честито на Косово оде, Царски себри и царске војводе…(М. Војводић).

У тој маси честитих Срба, спремних на жртву за слободу, било је, могуће, и Куртовића и Даниловића. Дакле, не би се могло рећи да су двојица споменутих Шћиптара лагала кад су помињали учешће својих предака на негдашњем косовском разбојишту. Што се тиче осталих, е то је друга и дуга прича.

Но, вратимо се отказивању „перформанса“, или не знам већ чега, на Газиместану Планирани „спектакл“ требало је, ваљда, да буде нека врста крунског подухвата, не у прекрајању, већ у преузимању српске историје!Да су Бој на Косову добили Арбанаси, или Арнаути, а не Срби!, уз одавно започето својатање знаменитих српских витезова, попут Обилића и других.

Могло би се, не без разлога, помислити да су сценаристи и режисери ове најављене, па нагло отказане представе, из лондонског „Тависток“ института, у задњи час схватили да су њихови фаворити, Шћиптари, лоши глумци и да немају појма о Боју на Косову, па би бламажа била неизбјежна.

Мислим да је други разлог у питању. Биће да се неко од Куртијевих савјетника, у 12 и минут сјетио, да би у овом тренутку било неумјесно, спомињати побједнички Бој на Косову а поготово „побједу“ Арнаута у њему. И то баш када Приштина и Анкара започињу заједничку градњу фабрика дронова и другог оруђа и муниције, уз то, ваља поменути притајену шћиптарску наду, да ће база Бонстил, умјесто америчких војника бити „насељена“ Турцима. Куртијева бламажа, на овај или онај начин, ипак није изостала !

Да споменем, јер је прилика, да су Турци, за разлику од наших германофилских квазиисторичара, одавно признали свој пораз на Косову.

А да бих, колико-толико ублажио нежељене ефекте Куртијеве грешке у корацима према бившим, а како они очекују, можда и будућим господарима, поменућу један статистички податак, кога сам на Инфорсу износио више пута. На првом турском попису,
након Косовског боја, обављеном на опустошеним српским земљама (због страшне изгибије српске властеле)1456, године забиљежено је да је тада, на подручју данашњег КосМета пописано 46 арбанашких кућа! Толико, ради демистификације!
Тим поводом записао сам у мојој „Опроштајној пјесми“, објављеној на Инфорсу:
„Нећу имат ништа против
Да толико и остане,
Кад отпочне бјежанија
Од Мердара пут Тиране!“

Јован Лакићевић/ИН4С