МЕЂУ БЛОКАДЕРИМА У ПРАВОСУЂУ НЕМА ПРАВДЕ! Судије идентичним образложењима одбиле изузеће у поступцима против Форума правника Србије

Како открива добро обавештени извор из Првог основног суда у Београду, у току је наставак, како наводи, политички мотивисаног судског поступка у којем се кроз парнице покренуте против Форума правника Србије покушава обрачун са струковним удружењем које је од самог оснивања заузело јасан став против политичког активизма у правосуђу и јавног сврставања носилаца правосудних функција уз поједине политичке и друштвене покрете.

Реч је о два парнична поступка по тужби Бојане Савовић, високо позиционираног члана политичке организације ПроГлас, у којима су судије Првог основног суда у Београду Вукица Шумић и Јелена Шумкарац одбациле захтеве за своје изузеће поднете због сумње у политичку непристрасност.

Према наводима извора, посебно је значајно то што су обе судије раније јавно подржале политичке захтеве студентског покрета, што је и био један од разлога због којих је затражено њихово изузеће из поступака који имају изражену политичку позадину.

Како се може видети из донетих решења, обе судије су захтеве одбациле готово идентичним образложењима, користећи исту аргументацију и позивајући се на исте разлоге. Саговорник из суда указује да је реч о решењима која остављају утисак да су донета по принципу „копи-пејст“, при чему је у оба случаја изостало изјашњење о суштини спорног питања.

Према оцени извора, спорно је и то што су судије приликом одлучивања увеле критеријум који Закон о парничном поступку не прописује на начин на који је примењен у конкретним случајевима. Наиме, обе су оцениле да је захтев за изузеће поднет неблаговремено јер је странка, по њиховом мишљењу, раније морала да зна за околности на које се позива као разлог за изузеће.

Међутим, како наводи извор, Закон о парничном поступку нигде не прописује да судија приликом одлучивања о изузећу самостално утврђује тренутак када је странка морала да сазна за одређену околност, нити да на основу такве процене одбацује захтев без разматрања његове суштине.

Управо у томе, према оцени саговорника, лежи суштински проблем ових одлука. Судије Вукица Шумић и Јелена Шумкарац нису се изјасниле о кључном питању које је постављено у захтевима, да ли постоји или не постоји основана сумња у њихову политичку непристрасност.

Уместо одговора на то питање, обе одлуке заснивају се искључиво на процесном образложењу и процени благовремености захтева, чиме је избегнута мериторна оцена околности на које је странка указала.

Оно што ова решења чини додатно спорним, како наводи извор, јесте чињеница да ни у једном делу образложења не постоји јасна и недвосмислена оцена суда да политичко деловање, јавно сврставање уз политичке захтеве или подршка актерима политичког живота не представљају околности које могу довести у сумњу непристрасност судије.

Напротив, сама чињеница да је суд избегао да се изјасни о том питању, а да је одлуку засновао искључиво на формалном разлогу, оставља простор за сумњу да је суштинска оцена намерно избегнута.

Извор указује и на оно што назива логичким апсурдом оваквог правног становишта. Према таквом тумачењу, странка би морала унапред да претпостави да ће против ње бити покренут судски поступак и да још пре подношења тужбе или настанка спора подноси захтев за изузеће судије, иако у том тренутку не постоји ни поступак нити је познато ко ће у њему поступати.

„Ако се прихвати оваква логика, долази се до апсурдне ситуације у којој странка мора да предвиди будући спор и будућег поступајућег судију како би на време затражила изузеће. То није правна сигурност нити стандард правичног суђења“, наводи саговорник упознат са предметом.

Он додаје да овај случај отвара много шире питање односа политике и правосуђа, јер се као посебно проблематично намеће ситуација у којој носиоци правосудних функција јавно подржавају политичке иницијативе и политичке захтеве, а потом одлучују у поступцима који произлазе управо из тих политичких околности.

Према речима извора, овакве околности могу озбиљно нарушити поверење јавности у непристрасност судова и створити утисак да се правосудни механизми користе за обрачун са појединцима и организацијама које имају супротан став од оног који заступају поједини носиоци правосудних функција.

Саговорник из суда на крају наводи да би због начина на који су донета спорна решења требало размотрити и питање евентуалне кривичне одговорности, као и могућност подношења одговарајућих кривичних пријава надлежним органима, како би се утврдило да ли је у поступању било елемената који превазилазе оквире спорне правне интерпретације и задиру у сферу одговорности носилаца правосудних функција.