Министар људских права против Срба? Ђека тврди да Београд „екстремизује“ Србе у Црној Гори

Када министар људских и мањинских права једне државе почне да говори језиком политичких подјела и без иједног доказа оптужује сусједну државу да „екстремизује“ припаднике једног народа, онда то више није обична политичка изјава – већ озбиљан институционални проблем.

Управо је то учинио министар људских и мањинских права Фатмир Ђека, који је у разговору за Портал ЕТВ изнио низ тешких оптужби на рачун званичног Београда и предсједника Србије Александра Вучића, приписујући им наводне покушаје дестабилизације Црне Горе.

Ђека је навео да, по његовом мишљењу, постоје три разлога због којих Србија врши притисак на Црну Гору. Како је казао, први је „скретање пажње са великих проблема које српско руководство има у самој Србији“, други је „ометање Црне Горе на европском путу“, а трећи, можда и најконтроверзнији, „покушај екстремизовања Срба у Црној Гори“.

Министар је потом устврдио да Београд „не успијева да наметне своју игру“, те додао да је увјерен како ће Црна Гора успјети да се одбрани од таквих, како их је представио, притисака.

Међутим, суштина проблема није у томе што је један политичар критиковао власт у Србији. У демократском друштву политичке оцјене су легитимне. Проблем је што овакве квалификације долазе од министра чији је посао да гради повјерење међу националним заједницама, а не да један народ доводи у контекст „екстремизације“.

Јер, шта заправо значи тврдња да Београд покушава да „екстремизује Србе“ у Црној Гори? Да ли то значи да су Срби политички несамостални, да немају властити политички став, већ да су средство у рукама друге државе? Ако је то порука министра људских права, онда се поставља питање какав је његов однос према другој по бројности националној заједници у Црној Гори.

Још је симптоматичније што Ђека није понудио ниједан доказ за тако озбиљне тврдње. Ниједан конкретан примјер, ниједан поступак институција Србије, ниједну чињеницу која би поткријепила тезу да званични Београд организовано ради на „екстремизацији“ Срба. Остало је само политичко етикетирање, које у овако осјетљивим околностима може произвести нове подјеле.

Посебну тежину има и његова оцјена да Србија наводно покушава да спријечи европски пут Црне Горе. То је теза која се годинама понавља у дијелу политичке сцене и медија, али је Ђека сада подигао на институционални ниво, представљајући је као став министра Владе Црне Горе.

Оваква реторика подсјећа на добро познату политичку матрицу из времена бившег режима, у којој су за готово сва унутрашња политичка превирања кривци тражени у Београду, док су Срби у Црној Гори често представљани као продужена рука туђе политике. Управо је такав приступ годинама продубљивао друштвене подјеле и производио атмосферу неповјерења.

Зато се намеће логично питање: говори ли Фатмир Ђека у своје име или је ово званична политика Владе Црне Горе? Јер ако министар људских и мањинских права заиста сматра да су Срби у Црној Гори предмет „екстремизације“ из Београда, онда је дужан да за то понуди доказе. У супротном, његове ријечи остају политичка конструкција која не доприноси ни међунационалном повјерењу, ни добросусједским односима, већ искључиво подгријава старе подјеле које су, бар декларативно, требало да остану иза Црне Горе.