ВИТЕЗОВИ СА КОШАРА ОДГОВОРИЛИ БОГОЉУБУ КАРИЋУ: Заклели смо се само једној земљи и једној застави – Србији
(фото:Н1)
Удружење ветерана „Витезови са Кошара“ оштро је реаговало на последње изјаве Богољуба Карића, поручивши да је за њих једина држава којој припадају и за коју навијају Република Србија, те да никада неће прихватити наратив према којем је, како наводе, „богоугодно навијати за комшије“, посебно имајући у виду страдање српског народа током ратова деведесетих година.
Поводом последњег иступа Богољуба Карића, ветерани су подсетили да је реч о човеку који се, како наводе, „обогатио на муци српског народа“, док су они 1998. и 1999. године бранили Србију.
– Поводом последњег испада Богољуба Карића, тзв. „српског патриоте“, истог оног који се обогатио на муци српског народа, док смо ми бранили његову дедовину 1998. и 1999. године, желимо да изнесемо свој јасан и недвосмислен став да је једина држава коју ми имамо и за коју ми навијамо РЕПУБЛИКА СРБИЈА! – наводи се у саопштењу.
Из Удружења истичу да не желе да прихвате ставове који, како кажу, релативизују страдање српског народа.
– Не желимо никада да прихватимо наратив да је богоугодно навијати за комшије, поготово не за оне чија је држава настала на крвљу српских мученика из Кравице, Братунца, Скелана, Јасеновца или Јадовна.
У наставку саопштења постављају питање да ли је Карић упознат са судбином Радета Рогића из Санског Моста.
– Да ли је Богољуб Карић икада чуо за Радета Рогића из Санског моста? Да ли зна да су му муџахедини заробљеном одсекли главу и њоме играли фудбал?
Ветерани поручују да најоштрије осуђују, како наводе, овакве и сличне изливе „комшијске љубави“, истичући да не могу да подрже навијање за оне које повезују са злочинима над српским народом.
– Удружење ветерана „Витезови са Кошара“ најоштрије осуђује овакве и сличне изливе „комшијске љубави“, јер не можемо никада да волимо и навијамо за оне који су фудбал учили на одсеченим српским главама.
Саопштење завршавају поруком да су се једном заувек заклели само једној држави.
– Заклели смо се једном за цео живот само једној земљи и једној застави.
ЖИВЕЛА НАША ЈЕДИНА ОТАЏБИНА! НАША СРБИЈА!
Васељенска
Има таквих гомила у СР Србији , ено и Ђоковић са одушевљењем помиње да навија за „Босну“ и „лијепу њину“ којој он , бар на пола , припада.
Гаде ми се такви којима милионске жртве из прошлог вјека не значе ништа.
Snaha Bogoljuba Karića je bila iz Bosne (muslimanka);, oni su svi pevali po kafanama Bosne pre nego sto su pokrenuli biznis i uzeli novac iz fonda za preporod Srbije.
Mртва стража са Kошара
(Стихови: Ненад Милкић; стихове рецитује: Миле Васиљевић)
Лутајући светом земљом,
где одавно нема мира,
пратио сам уске стазе
ловаца и пастира.
Од људи сам склањао се,
да зликовци ме не би чули,
пут жеља доведе ме
у ходочашће караули.
Ал’ превари ме Божје време,
мрак на путу ухвати ме,
зграду свету ја угледах
у сумраку, усред зиме.
Љубим зидове рушевине,
сузе не знам сада скрити,
ја по мраку не смем назад,
овде морам преноћити.
Ватру палим од сувог лишћа,
ту где беше спаваона,
полусрушен зид заклања,
не види се споља она.
Покушавам да се згрејем,
од студени док се склањам,
ипак, не кајем се што сам дош’о,
већ ноћима ја је сањам.
Вук се зачу у даљини,
и фијук ветра који дува,
а ја сам у планини,
не бојим се – Бог ме чува.
Глуво доба, поноћ прође,
тмина овде тајне крије,
док цео свет спава, снива,
тад се буде Проклетије.
Оживе караула.
Све утваре Бог да прости,
на њима су униформе
наше војске из прошлости.
,,Ко сте ви добри људи?,,
гласом страх се мени ствара
„Не бој се, ми смо стража,
мртва стража са Кошара.“
Тад угледах око себе
свако својим путем иде,
млади момци чедних лица
као да ме и не виде.
„Којим добром дође брате?“
тргнух се на глас дечака,
„овде ретко и дању сврате,
а камоли усред мрака.“
„Углавном су то шверцери
што беже из Албаније,
многи од њих што дођоше
не напустише Проклетије.
Али и њих је сад све ређе,
због тога је овде тама,
живи више не долазе,
сад припада она нама.“
„Видим наш си, нашег рода,
како си стиг’о довде,
Хајде реци сада нама,
Што си дошао? Шта ћеш овде?“
„Дошао сам“ – одговарам,
а срце ми од страха бије,
„да се Богу ја помолим
на месту ваше погибије.“
Тад утихну караула,
у свом су послу стали,
граничари тужних лица
у мене су погледали.
Уплаших се те тишине,
уз кичму ми крену зима,
као да сам и сам мртав,
стрељан њиховим погледима.
„Откуд знаш да смо мртви?“
проговара тад утвара,
па се смех заорио
одјекујући са Кошара.
„Шалим се. Знаш да јесмо.
Свако од нас у смрти спава,
али дрхтимо сваке ноћи,
бојимо се заборава.“
,,Ето ја сам имао мајку,
што је мене срећом звала,
на пут често гледала је,
мене није дочекала.
И имао сам трудну жену,
са њом сам снове снио,
родила је мени сина,
син ме није запамтио.“
„Видиш ли оног тамо,
сви му помреше кад су чули
да су му горе у планини
вукови тело растргнули.
А јауке које чујеш,
тај нам се вратит’ жели,
њега су још живога,
у ланцима к’о пса одвели.“
„Не жали нико од нас
што је свој живот дао,
ја бих се опет, кад бих мог’о,
за Србију жртвовао.
Али не желим ћутати више
о неправди што нас дави,
ми смо српству све предали
а српство нас заборави.“
„Гробови су расути нам
њих пазити нико неће,
кад нас наши забораве
ко ће за нас палити свеће.
Само другови што су живи
присете се током разговора
о данима заједничким.
Него брате сад’ ће зора,“
„Хајде крећи, брзо иди,
нек’ ти пут прође у срећи,
о нама пиши, причај,
ал’ више се не окрећи.
Не долази, не тражи нас,
легенда се речју ствара,
Србију поздрави нам
од мртве страже са Кошара.“
Пробудих се сав у зноју
од ватре тек дим оста,
присетих се прошле ноћи,
нека им је земља проста.
Палим свећу, Бога молим,
сузно око наду тражи,
ја вас нећу заборавити,
завет дајем мртвој стражи.“
Слава палим херојима Кошара!!!
Да ли је ово ремек дело у некој од читанки за нашу децу? Исто питање и за песму „Мирис деце“ Живојина Ракочевића. Верујем, са бесконачним жањењем, да нису ни једна ни друга, нити било која слична…
Наслов линка са YouTube:
„NENAD MILKIĆ – MRTVA STRAŽA SA KOŠARA (Govori: Mile Vasiljević)“