ЕВРОПА ПРЕД ПЕНЗИОНОМ КРИЗОМ: Генерација Z све више губи веру у пензије и окреће се криптовалутама

Према опсежној анализи британског јавног сервиса BBC, Запад би у наредним деценијама могао да се суочи са једном од највећих пензионих криза до сада, док све већи број припадника генерације Z губи поверење у државне пензионе системе и окреће се приватној штедњи, криптовалутама и другим облицима инвестирања.

Готово половина припадника генерације Z у Великој Британији не верује да ће државна пензија постојати када једног дана буду одлазили у пензију. Уместо ослањања на традиционалне пензионе системе, све већи број младих окреће се приватној штедњи, инвестиционим фондовима, криптовалутама или у потпуности одустаје од пензионе штедње, уверени да ће једног дана сами морати да финансирају своју старост.

Иако је истраживање спроведено у Великој Британији, стручњаци упозоравају да исти проблеми све више погађају и остале западне земље. Старење становништва, мањи број радно способних који уплаћују доприносе и све већи трошкови пензионих система постављају питање колико ће садашњи модел бити одржив у наредним деценијама.

Према проценама, више од 13 милиона Британаца, односно око 19 одсто становништва, већ је достигло старосну границу за државну пензију. До 2050. године тај број би требало да пређе 15 милиона, а до седамдесетих година овог века могао би да достигне скоро 17 милиона. Истовремено, број радно способних који финансирају пензиони систем наставиће да опада у односу на број пензионера.

Додатни проблем представља чињеница да скоро половина радно способних Британаца не уплаћује у приватне пензионе фондове, што значи да ће велики број њих у старости зависити искључиво од државне пензије.

Да ли су пензиони системи Запада одрживи?

Британска влада већ је почела постепено да повећава старосну границу за одлазак у пензију са 66 на 67 година, а до средине века она би требало да порасте на 68 година. Међутим, у току је независна ревизија која би ту границу могла додатно да помери.

Управо то код многих младих ствара утисак да се правила непрестано мењају.

„Гол се стално помера“, каже двадесетседмогодишњи Конор, који верује да ће уместо са 68 година у пензију отићи тек око 75. године живота.

Двадесетчетворогодишњи инжењер Џоел има сличан став. Иако је недавно добио први озбиљан посао, уместо да новац троши на путовања или штеди за стан, значајно је повећао издвајања за приватни пензиони фонд.

„Не верујем да ћу икада добијати државну пензију. Једноставно неће бити довољно новца“, сматра он.

Према његовим речима, математика садашњег система није одржива.

„Доћи ће тренутак када ће државна пензија трошити превише новца из буџета и више неће моћи да функционише као данас“, каже Џоел.

Све више предлога за реформу

Тренутно британски пензиони систем функционише по принципу такозване „троструке гаранције“ (Triple Lock), што значи да се државне пензије сваке године повећавају у складу са инфлацијом, растом зарада или најмање 2,5 одсто – зависно од тога шта је повољније за пензионере.

Међутим, све је више предлога да се тај модел промени.

Фондација Resolution Foundation сматра да би „Triple Lock“ требало укинути јер, како наводе, није праведно да се приходи пензионера штите више него приходи радно способног становништва и младих.

Још даље иде Институт Тонија Блера, који предлаже потпуно укидање садашње државне пензије и увођење новог система под називом „Lifespan Fund“. Према том предлогу, грађани би могли да користе део будуће пензије и током радног века, у случају губитка посла или других животних околности.

Бивши британски министар за пензије Стив Веб оштро критикује такве идеје, упозоравајући да би оне замениле једноставан систем веома сложеним моделом који би се уводио деценијама.

Британска влада, са друге стране, саопштава да ће систем „Triple Lock“ остати на снази током овог парламентарног мандата, док независна Комисија за пензије анализира дугорочне реформе.

Да ли ће државна пензија постати социјална помоћ?

Једна од идеја која све чешће добија подршку јесте увођење строжих имовинских критеријума за добијање државне пензије.

Џоел сматра да такво решење није нужно лоше, али само ако важи за све генерације.

„Не мислим да би пензија заснована на имовинском цензусу била лоша идеја. Али било би неправедно ако би се то односило само на нас за педесет година, а не и на садашње пензионере“, каже он.

Криптовалуте уместо пензије

Због све већег неповерења у државни систем, многи припадници генерације Z траже алтернативне начине штедње.

Према речима Џоела, све више његових вршњака новац улаже у индексне фондове, инвестиционе фондове и криптовалуте.

„Постоји осећај, био он оправдан или не, да је то сигурније него држати новац у пензионом фонду“, каже он.

Стручњаци, међутим, упозоравају да таква стратегија носи значајан ризик, јер су финансијска тржишта и криптовалуте далеко нестабилнији од класичних пензионих фондова.

Према проценама инвестиционе компаније Rathbones, особи која данас одлази у пензију потребно је око 796.000 фунти уштеђевине како би, уз државну пензију, имала удобан живот.

За данашњег двадесетпетогодишњака та сума расте на чак 1,68 милиона фунти, ако државна пензија остане.

Уколико би државна пензија била укинута, генерацији Z би за исти животни стандард било потребно више од 2,4 милиона фунти личне уштеђевине.

Све више младих одустаје од пензионе штедње

Двадесеттрогодишња Ешли признаје да је одустала од уплата у пензиони фонд који јој је нудио послодавац.

„Потребан ми је новац сада. Радије ћу штедети за кућу него за пензију коју можда никада нећу видети“, каже она.

Стручњаци упозоравају да би овакве одлуке могле додатно да продубе јаз између богатих и сиромашних пензионера.

Посебан проблем представља све већи број младих који ће и у старости живети као подстанари, јер плаћање кирије у пензији значајно повећава ризик од сиромаштва.

Истовремено, аутоматско укључивање запослених у приватне пензионе фондове први пут ће обухватити читаву генерацију Z. Ипак, стручњаци упозоравају да минималне уплате неће бити довољне за сигурну и удобну старост.

„Мини пензије“ постају нови стил живота

Неизвесна будућност мења и начин размишљања младих.

Уместо да читав радни век проведу чекајући пензију, све више припадника генерације Z планира такозване „мини пензије“ – вишемесечне паузе током каријере које користе за путовања, одмор или лично усавршавање.

Истраживање банке HSBC показује да чак 63 одсто припадника генерације Z планира бар једну такву паузу током живота. Поређења ради, исту намеру има 32 одсто припадника генерације X и само 13 одсто бејби-бумера.

Двадесетчетворогодишња Лорен каже да никада није уплаћивала пензију.

„Новац се увек може поново зарадити. Време никада не можете вратити. Радије ћу живети сада него чекати последњих десет или двадесет година живота“, каже она.

Према њеним речима, већина њених пријатеља новац троши на путовања и животна искуства, а не на пензионе фондове.

Упозорење за генерацију Z

Стручњаци упозоравају да би млади могли да понове искуство такозваних WASPI жена, које су тек пред пензију схватиле да су се правила променила и да су старосне границе значајно померене.

Ако се страхови генерације Z покажу оправданим и државне пензије временом изгубе садашњу улогу, будуће генерације мораће потпуно да промене начин на који планирају каријеру, штедњу, инвестиције и живот после рада.

За многе младе на Западу пензија више није извесност коју гарантује држава, већ лични финансијски пројекат који ће зависити искључиво од сопствених улагања, инвестиција и способности да се на време припреме за старост.