ШПИЈУНСКА АФЕРА ПОТРЕСА БРИСЕЛ: Европска комисија тврди да је мађарска обавештајна мрежа годинама деловала из институција ЕУ

Европска комисија први пут је, у интерном документу до којег је дошао „Политико“, потврдила да је из Сталног представништва Мађарске при Европској унији у Бриселу деловала обавештајна мрежа чији су припадници, како се наводи, покушавали да прикупљају поверљиве информације од службеника европских институција.

Документ је настао у априлу ове године као резултат интерне истраге коју је водио европски комесар за буџет, борбу против превара и јавну управу Пјотр Серафин, након медијских навода да су мађарски обавештајци под дипломатским покрићем покушавали да врбују запослене у Европској комисији.

Према налазима истраге, мађарске службе су у периоду од 2013. до 2016. године распоредиле више својих оперативаца у Стално представништво Мађарске при Европској унији.

У извештају се наводи да су активности у почетку биле дискретне, али да су већ од 2015. године постале знатно видљивије.

„Активности тих обавештајних службеника у Бриселу у почетку су биле дискретне, али су од 2015. године постајале знатно отвореније“, стоји у документу.

Како се додаје, због све интензивнијег деловања постојање те мреже временом је постало познато међу мађарским службеницима у институцијама Европске уније, што је, према оцени Комисије, значајно умањило њену ефикасност. Истрага закључује да су активности престале 2016. године.

Посебну пажњу привлачи чињеница да је у време када је мрежа, према наводима Комисије, била најактивнија, на челу Сталног представништва Мађарске при ЕУ био Оливер Вархељи, данас европски комесар за здравље и добробит животиња.

Вархељи је и прошле и ове године одбацио све наводе да је знао за активности мађарских обавештајаца или да је икада од њега тражено да доставља поверљиве информације.

Иако Европска комисија није пронашла доказе који би омогућили утврђивање појединачне одговорности, у извештају се наводи да расположиви докази не дозвољавају да се одговорност припише било ком другом осим самим обавештајним службеницима.

„На основу прикупљених информација и инструмената којима Комисија располаже није могуће приписати индивидуалну одговорност било коме осим самим обавештајним службеницима“, наводи се у документу.

Иако у истрази није утврђен „озбиљан безбедносни пропуст“, интерни извештај први пут званично потврђује да је таква обавештајна мрежа постојала и да су њена главна мета били службеници Европске комисије мађарског порекла, од којих су оперативци покушавали да добију детаљне информације о раду институција Европске уније и питањима од интереса за владу у Будимпешти.

Стално представништво Мађарске при Европској унији није одговорило на питања „Политика“, док је Европска комисија поновила да током истраге није утврђен озбиљан безбедносни инцидент, због чега је поступак званично окончан у априлу ове године.