БРИСЕЛ ПОДИГАО ТИХУ ОПТУЖНИЦУ ПРОТИВ КАТАРА: Извештај који би Вашингтон морао озбиљно да схвати

Истраживач и аналитичар за међународне односе и Блиски исток Ејтан Фишбергер у ауторском тексту указује да је интерни извештај Истраживачке службе Европског парламента (EPRS) изнео до сада једну од најоштријих институционалних оцена спољне политике Катара, описујући Доху као државу која истовремено користи енергетику и медије као инструменте политичког утицаја, продубљује сарадњу са Русијом и Кином, док под окриљем америчких безбедносних гаранција гради спољнополитичку стратегију која, према аутору, све чешће долази у сукоб са интересима Запада.

Европски парламент је преко своје истраживачке службе управо објавио свеобухватну нову анализу спољне политике Катара, а земља која је у њој описана далеко је од пријатељског партнера из Залива каквим је годинама представљана Вашингтону. Европска парламентарна истраживачка служба (EPRS) представља бриселски еквивалент Конгресној истраживачкој служби САД (CRS), а директност са којом је у једном документу сажела године институционалних ставова Европске уније о Катару могла би озбиљно да привуче пажњу на Капитол Хилу.

У документу се поново анализира афера „Катаргејт“ из 2022. године, у којој су актуелни и бивши посланици Европског парламента, као и службеници те институције, били оптужени да су примали новац како би заступали интересе Катара. Истовремено, овај скандал повезује се са дугогодишњим оптужбама да је Катар државним средствима финансирао пројекте повезане са Муслиманским братством широм Европе.

EPRS наводи да се телевизија Ал Џазира широко сматра инструментом катарске спољне политике и да је, према бројним извештајима, њено извештавање коришћено као средство политичке трговине, при чему је садржај прилагођаван у замену за политичке уступке. У документу се Катар описује као апсолутна монархија и ауторитарна рентијерска држава, у којој правосуђе није независно, а избори за Савет Шуре укинути су 2024. године, тако да све чланове законодавног тела директно именује емир.

Још забрињавајуће су наводи да Доха своје енергетске ресурсе користи као политичко оружје. У писму белгијској влади из маја 2025. године, катарски министар енергетике Саад ал-Каби упозорио је да ће Катар „озбиљно размотрити алтернативна тржишта“ ако Европска унија не ублажи нова правила о корпоративној одрживости. То није била његова прва претња. Неколико месеци раније, у интервјуу за Financial Times, Ал-Каби је поручио да ће једноставно „престати да испоручује гас Европи“ уколико катарске компаније буду кажњаване на основу нове директиве. Такво понашање, наводи се, није примерено држави која има статус једног од главних савезника САД ван НАТО-а.

Оно што документ Европског парламента само делимично наговештава, али што најбоље осликава дволичност катарске спољне политике, јесте паралелно јачање односа са Москвом, док истовремено Катар на својој територији домаћин највеће америчке војне базе на Блиском истоку – Ал Удеид – и истовремено се ослања на Сједињене Државе као гаранта сопствене безбедности.

Русија и Катар су још 2016. године успоставили шири оквир сарадње у области одбране, а у октобру 2017. потписали су први билатерални споразум о војно-техничкој сарадњи, у који је укључен и „Рособоронекспорт“, руски државни извозник наоружања. На основу тог споразума реализовани су уговори о испоруци руског лаког наоружања, аутоматских пушака „калашњиков“ и противтенковских ракетних система „Корнет“.

Почетком овог месеца делегација Министарства одбране Русије боравила је у Дохи, где је одржала састанке са представницима катарске Обалске страже и службе за безбедност граница. Ове недеље два министарства одбране потписала су нови меморандум о разумевању којим се успоставља директан канал за комуникацију у кризним ситуацијама између Дохе и Националног центра за управљање одбраном Русије – командног центра који је координисао руске војне операције у Сирији и Украјини. Тај споразум потписан је само три месеца након што су иранске ракете, из државе чија је војна сарадња са Москвом током рата у Украјини додатно ојачала, погодиле катарску извозну инфраструктуру.

Ништа мање значајне нису ни везе Катара са Кином. Доха и Пекинг су још у септембру 2017. године потписали споразум о сарадњи у борби против тероризма. У мају 2024. кинески министар одбране Донг Ђун састао се у Пекингу са замеником премијера и министром одбране Катара Халидом бин Мохамедом Ал Атијом, при чему су обе стране најавиле да ће „додатно унапредити војну сарадњу“. До јула 2025. године кинески амбасадор у Дохи већ је говорио да су односи две државе ушли у „златно доба“.

Извештај EPRS-а помиње и катарску куповину кинеских балистичких ракетних система SY-400, али указује да је још значајнија интеграција са Кином у области телекомуникација. Компанија „Хуавеј“ обезбедила је телекомуникациону и ИТ инфраструктуру за Светско првенство у фудбалу 2022. године и, према извештајима, била системски интегратор технологије за препознавање лица повезане са више од 15.000 надзорних камера. Истовремено, компанија „Водафон Катар“ од 2019. године развија своју 5G мрежу користећи управо опрему компаније „Хуавеј“.

Катар истовремено гради односе са свим великим силама, док трошкове његове безбедности у великој мери сносе Сједињене Америчке Државе.

Доха жели заштиту коју доноси статус главног савезника САД ван НАТО-а, као и престиж посредника у најтежим међународним кризама у којима учествује Вашингтон. Истовремено, без оклевања је пружала уточиште лидерима Хамаса који су планирали масакр 7. октобра, запретила Европи обуставом испорука гаса чим је Брисел усвојио пропис који јој није одговарао и наставила да продубљује војну сарадњу са највећим геополитичким противницима Сједињених Држава. Катар је, како се наводи, исправно проценио да га ниједан од његових партнера због тога неће озбиљно позвати на одговорност и у складу са том проценом и поступа.

Нови документ Европског парламента не доноси сензационална открића. Она му, како се закључује, нису ни потребна. Америчка јавност, која годинама посматра прилив катарског новца у америчке универзитете, лобистичке организације и регистрације страних агената, овај извештај би требало да схвати као потврду онога што већ одавно зна.

Васељенска