„БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ КЛИНИЧКИ МРТВА, НЕКО ЈЕ СВЕ ВРЕМЕ ОДРЖАВА НА АПАРАТИМА“: Врањеш открио шта се крије иза борбе за новог високог представника

Босна и Херцеговина поново чека одлуку међународне заједнице о избору новог високог представника, будући да између кључних западних партнера још нема договора. Три деценије након потписивања Дејтонског мировног споразума, поново се отвара питање зашто БиХ и даље функционише уз присуство међународног арбитра.

О овој теми, али и о актуелној политичкој ситуацији у БиХ, у емисији „Уранак“ на телевизији К1 говорио је амбасадор Босне и Херцеговине у Србији Александар Врањеш.

– Они су ушли у неправилност самим тим што су Кристијана Шмита именовали мимо Савета безбедности УН. После тога једна неправилност водила је другој, а некадашњи савезници су се управо због тога разишли – рекао је Врањеш.

Он сматра да је до раскола међу западним актерима дошло због различитих погледа на будућност међународне управе у БиХ.

– Американци су променили став и приближили се позицији Русије да Канцеларију високог представника треба постепено затворити и одлучивање препустити локалним лидерима, односно представницима три конститутивна народа. То је велики заокрет у односу на досадашњу америчку политику, јер су управо САД годинама одржавале ту институцију, финансирале је и подржавале њен утицај. Сада сматрају да треба спровести транзицију, при чему би будући високи представник имао временски ограничен мандат са јасним циљем затварања те функције – навео је Врањеш.

Према његовим речима, европске силе имају потпуно другачији приступ.

– Брисел, Лондон, Париз и Берлин сматрају да високог представника треба задржати у пуном капацитету и са неограниченим мандатом, чак и по цену заобилажења Савета безбедности УН – казао је он.

Врањеш тврди да европске земље тренутно условљавају Сједињене Америчке Државе када је реч о избору новог високог представника.

Осврћући се на тренутно стање у Канцеларији високог представника, оценио је да се сада говори о „вршиоцу дужности високог представника“, иако таква категорија, како каже, не постоји ни у једном правном документу.

– Реч је о Американцу Луису Кришоку, кога је Шмит именовао за свог заменика на предлог Стејт департмента још у време администрације Џозефа Бајдена. До 14. јула требало би да буде усаглашено име новог високог представника, али према мојим информацијама, договора још нема – навео је Врањеш.

Он је оштро критиковао улогу Европске уније у БиХ.

– Званични Брисел постао је потпуно деструктиван фактор унутар БиХ. То није конструктиван допринос европском путу земље, већ покушај да се све оно што Шмит није успео да уради спроведе кроз европске преговоре и кластере, уз примену бонских овлашћења – оценио је.

Стање у БиХ описао је као дуготрајну политичку кризу под снажним страним утицајем.

– Босна и Херцеговина је амерички пројекат. Она је настала у Дејтону као државна заједница која је све време под утицајем САД. Читава та заједница је клинички мртва, а неко је све време одржава на апаратима. До сада су то чиниле Сједињене Америчке Државе, а сада Брисел сматра да би требало да преузме ту улогу, док би се Американци постепено повукли – поручио је Врањеш.

Он је додао да се суштинска разлика између америчког и европског приступа огледа у односу према суверенитету БиХ.

– Американци сада заговарају враћање суверенитета БиХ и система одлучивања који би почивао на политичким представницима три конститутивна народа. Такав приступ је близак ставовима Русије и Кине у Савету безбедности. Насупрот томе, европски партнери желе да по сваку цену задрже постојећи модел, односно стање које ја називам „клиничком смрћу“ БиХ. Они је одржавају на вештачким плућима и срцу уз обећање да ће јој, када једног дана уђе у Европску унију, израсти нова плућа – рекао је Врањеш.

Према његовим речима, Немачка БиХ види као сопствену зону интереса, а сличне амбиције имају и Велика Британија и друге европске силе.

– Када је са доласком Доналда Трампа америчка администрација окренула леђа Шмиту и заузела став да треба да оде, Немачка је инсистирала да остане. За Берлин је Шмит постао кључни инструмент њихових интереса који делује изван процедура и оквира у којима би једна држава требало да функционише – закључио је Врањеш.

Врањеш је посебно указао на, како је оценио, контрадикторност у поступању Брисела када је реч о примени Споразума о стабилизацији и придруживању.

– Босна и Херцеговина је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Чланови 1. и 2. тог споразума јасно дефинишу принципе и владавину права као оквир који омогућава реформе и напредак ка европским интеграцијама. Међутим, управо тај Брисел крши те одредбе. Они директно крше Споразум о стабилизацији и придруживању тиме што су са више од 50 одсто средстава финансирали све активности Кристијана Шмита, које су, у суштини, биле усмерене против владавине права. На тај начин директно су прекршили сопствени правни оквир на којем инсистирају – оценио је Врањеш.

Он се осврнуо и на функционисање институција БиХ и начин креирања спољнополитичких ставова.

– Званичан став БиХ доноси се консензусом сва три члана Председништва БиХ. То је једина прописана процедура за усвајање спољнополитичких ставова. Међутим, бошњачка страна често узурпира ту позицију и износи ставове који нису званични. Када је Златко Лагумџија у Уједињеним нацијама говорио о резолуцији о Сребреници, није говорио у име БиХ нити Председништва, већ искључиво у име политичке опције која га је поставила и једног од три конститутивна народа. Ипак, то се представља као званичан став државе, иако Председништво о тој резолуцији никада није расправљало – рекао је Врањеш.

Он је додао да се, с друге стране, његови ставови као амбасадора, које заступа као представник Републике Српске која га је кандидовала, одмах тумаче као нарушавање заједничке спољне политике.

– Када ја заступам став Републике Српске, која ме је предложила за амбасадора, то се одмах представља као кршење дипломатских обичаја и наводно подривање заједничког гласа. Ту су на делу чисти двоструки стандарди – поручио је Врањеш.

К1