Сребреница и Подгорица: Између „геноцида“ и помиловања за Мила Ђукановића

Годину дана после избора 30. августа 2020, када је Мило Ђукановић изгубио већину, Скупштина Црне Горе, део нове власти уз помоћ ДПС-а, изгласала је „Резолуцију о забрани негирања ‘геноцида’ у Сребреници“

Пред Владом Црне Горе ове седмице требало би да се нађе иницијатива да се 11. јул прогласи за дан сећања на жртве „геноцида“ у Сребреници, речено је „Вијестима“ у кабинету министра за људска и мањинска права Фатмира Ђеке, који је припремио иницијативу.

Министар спољних послова Ервин Ибрахимовић претходне је недеље саопштио да је „Црна Гора више пута потврдила свој принципијелан однос према „геноциду“ у Сребреници, на националном нивоу и у оквирима свих мултилатералних форума“.

Традиционално, у дане пред обележавање још једне годишњице сребреничке трагедије, у Црној Гори на овај начин изнова се, по ко зна који пут, отвара питање односа тамошње државе према догађајима у Сребреници 1995. године.

Подсећања ради, прошле године је бројну делегацију Владе Црне Горе у Поточарима предводио министар вањских послова Ервин Ибрахимовић, а у делегацији су сем њега били и министарка рада Наида Нишић, јавних радова Мајда Аџовић, министар јавне управе Мараш Дукај и енергетике Адмир Шахмановић, те министар социјалног старања Дамир Гутић. У Поточарима су према саопштењу Владе, били и министри дијаспоре Мирсад Аземовић, људских и мањинских права Фатмир Ђека као и министар без портфеља Милутин Буторовић.

Сем њих у делегацији је било и још троје државних званичника Црне Горе.

Слично је било и ранијих година.

Сребреница је претходних година и деценија више пута била и предмет државних резолуција, па је тако Скупштина Црне Горе 2009. године усвојила Декларацију о прихватању резолуције Европског парламента о Сребреници, а 2021. и Резолуцију о забрани негирања „геноцида“ у Сребреници за коју је гласала већина од 55 посланика, 19 је било против а седморо уздржано.

И док из кабинета Фатмира Ђеке сада најављују „дан сећања на геноцид у Сребреници“, у поменутој Декларацију о прихватању резолуције Европског парламента о Сребреници, усвојеној у НС ЦГ 9. јула 2009. године, а коју је потписао Ранко Кривокапић, реч „геноцид“ није поменута.

„Скупштина Црне Горе и овим поводом најоштрије осуђује злочин почињен над преко 8.000 цивила у Сребреници у периоду између 11. и 19. јула 1995. године као и сва друга злодела почињена током сукоба 1991. – 2001. године на просторима бивше Југославије“, наведено је у том документу.

Годину дана после избора 30. августа 2020, када је Мило Ђукановић изгубио већину у парламенту, Скупштина Црне Горе, део тридесетоавгустовске већине уз помоћ ДПС-а, изгласала је „Резолуцију о забрани негирања геноцида у Сребреници“.

За резолуцију су тада гласали посланици ДПС-а, на чијем је челу још био Мило Ђукановић, као и СДП, СД, Бошњачка странка и албанске странке, а из владајуће већине посланици Демократске Црне Горе као УРЕ Дритана Абазовића. Против су били посланице ДФ-а.

„Забрањује се јавно негирање постојања или умањење геноцида у Сребреници. Потврђује се решеност државе Црне Горе да у будућности спречи геноцид и друге озбиљне злочине“, наведено је у тада усвојеној резолуцији, којом је Скупштина Црне Горе прогласила да је у Сребреници 1995. године почињен „геноцид“.

Тада је на седници Скупштине Црне Горе смењен министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић због „негирања геноцида у Сребреници“. За његову смену, на предлог премијера Здравка Кривокапића, уз опозиционе странке ДПС, СДП, СД, БС и албанске партије гласали и посланици УРЕ, Демократе су били уздржани а против разрешења Лепосавића било је 27 посланика ДФ.

„Уопште не могу да признам или не признам догађај о којем немам сазнање. Ја сам спреман да признам да је у Сребреници учињен злочин геноцида када се то и недвосмислено утврди“, реченица је коју је министар Лепосавић изговорио током министарског сата у Скупштини 26. марта 2021. године.

После изјава Лепосавића, експресно су реаговали амбасадори Велике Британије у Црној Гори и БиХ Карен Медокс и Мет Филд који су саопштили да је „геноцид неупитан“, а амбасадор Немачке Роберт Вебер указао је „на болно искуство своје државе током Другог светског рата које је изазвано тоталитаризмом“.

У читавој овој причи веома је занимљиво и да су „Мајке Сребренице“ пре две године, маја 2024, аболирале бившег црногорског председника Мила Ђукановића сваке одговорности за српски „геноцид“ у Сребреници и истовремено „решиле“ вишегодишњу дилему да ли је Ђукановић у лето 1995. године дао гориво за српске, односно тенкове РС око Братунца, односно Сребренице.

„Никад и нигде нисмо нашле документ који упућује да је (Ђукановић) био учесник или имао било какве везе са геноцидом у Сребреници. Захвалне смо му на свему што чини за жртве и њихове породице. Молимо вас да нашу трагедију не злоупотребљавате како би окаљали друге. Хвала“, навеле тада та НВО у објави на друштвеним мрежама.

На поменути начин, Мајке Сребренице реаговале су на изјаву Славена Радуновића, посланика ЗБЦГ у Скупштини Црне Горе, дату раније истог дана, о томе како је Ђукановић, по сведочењу Момчила Мандића, „слао гориво за српске тенкове у РС“. Пажљивији посматрачи тада су анализирајући сатницу закључили да је истрага удружења из Поточара из које је произишао закључак да „никад и нигде нису нашле документ“, трајала у овом случају читавих пар сати, колико је прошло између изјаве Радуновића и поменутог саопштења.

Сам Мило Ђукановић, тада на функцији председника Црне Горе, у Меморијалном центру у Поточарима био је 11. јула 2021. године и у књизи жалости оставио поруку да „у Поточарима ријечи губе на значају, јер је овдје балканска историја проговорила својим најстрашнијим криком“.

Само месец дана раније, у јеку расправе у Скупштини Црне Горе о разрешењу министра Владимира Лепосавића, под оптужбом да је „негирао геноцид“ у Сребреници, Мајке Сребренице биле су гошће Ђукановића у Црној Гори.

Председница Удружења Мунира Субашић захвалила је Ђукановићу за поруку коју је упутио поводом 25. годишњице „геноцида у Сребреници“, исказујући наду да ће га „и други попут Црне Горе недвосмислено осудити“.

Са своје стране, председник Црне Горе одао је Мајкама Сребренице „признање за херојски важан посао са посебном моралном тежином“.

Остало је упамћено да је 2022. Дритан Абазовић речима изговореним у Поточарима да „геноцид није почињен над Бошњацима већ људима, те да га нису починиле војске већ политика“, изазвао бројне реакције и у Црној Гори и у БиХ, после чега се извинио Мајкама Сребренице на „нејасно изреченој мисли“.

ГС УН усвојила је пре две године са 84 гласа „за“, 19 „против“ и 68 уздржаних резолуцију којом се 11. јул проглашава „међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници“ и осуђује „негирање геноцида као и величање ратних злочинаца“.

У јеку расправе да ли Црна Гора треба да да глас за ту резолуцију, Милан Кнежевић, председник ДНП, изјавио је да Црна Гора мора гласати против резолуције, не само због Србије, него и због себе.

„Управо тог јула 1995. кад се догодио страшни злочин у Сребреници, били смо у заједничкој држави са Србијом, били смо два ока у глави, Мило Ђукановић је војсци Републике Српске слао гориво и сву другу неопходну помоћ, пробијајући ембарго на Дрини и међународни зид санкција. Јесу ли тенкови ушли у Сребреницу користећи црногорску нафту? Јесу. Је ли почињен страшни и незапамћени злочин због ког ме срамота иако немам додирних тачака с њим? Јесте“, рекао је Kнежевић.

Невладина организација Мајке Сребренице захвалила је априла 2024. премијеру Црне Горе што је подржао резолуцију о „геноциду“ у Сребреници.

„Захвалне смо председнику Владе Црне Горе Милојку Спајићу што је донео одлуку да Црна Гора подржи резолуцију УН о геноциду у Сребреници. Захвалност дугујемо и посланицима ДПС-а, покрета УРА, социјалдемократама, Бошњачкој странци, Адријану Вуку, Покрету Европа сад и албанским партијама“, поручила је тада ова НВО на Иксу.

рт