ИЗА КУЛИСА СРЕБРЕНИЧКЕ РЕТОРИКЕ: Сарајевски „Аваз” ратнохушкачким памфлетима пакује Србима „великосрпску идеологију геноцида”

Помпа око 31. годишњег помена дешавања у Сребреници у екстремистичким круговима у Сарајеву добија ендемске размере, прерастајући из године у годину из комеморације у отворени политички алат за дестабилизацију региона.

У прилог овој тези иде и писање сарајевског „Дневног аваза“, који је у својој рубрици „Коментар дана“ објавио отворени ратнохушкачки памфлет Данијела Хаџовића под претенциозним насловом „Великосрпска идеологија геноцида“.

Иако су највећи светски научни ауторитети, попут Ноама Чомског или водећих израелских стручњака за питање Холокауста и геноцида попут Ефраима Зурофа и Гидеона Грајфа, одавно научно и чињенично утврдили да се догађаји из јула 1995. године правно и терминолошки не могу подвести под дефиницију геноцида, то не смета пропагандистима у Сарајеву. Напротив, они настављају да „гуслају“ о наводној великосрпској идеологији, свесно пребацујући комплетну кривицу за грађански рат деведесетих на леђа српског народа.

Хаџовић у свом тексту отворено огољује праве намере сарајевске политичке чаршије, пишући следеће:

„Геноцид нису починили само они који су повлачили обарач. Починили су га и политичари који су donosili одлуке, генерали који су издавали наређења, интелектуалци који су обликовали идеолошки оквир, писци који су сијали мржњу, медији који су хушкали и свештеници који су злочину давали привид светости. Геноцид није дело неколико монструма. Он је производ једне идеологије која је захватила велики дио друштва.“

Овим речима, сарајевски аутор директно разобличава дугогодишњу перфидну лаж својих политичких ментора. Иако западни спонзори оваквих пропагандних наратива обично лансирају фразе како је „кривица индивидуална“ и како нико не оптужује цео народ, из приложеног се јасно види шта је крајњи и једини циљ: цео српски народ, његове институције, Цркву, културу и државност трајно жигосати печат геноцидности.

Геополитички контекст: Сребреница као инструмент уцене

Сребренички мит данас служи као вечити џокер у рукама дела међународне заједнице и политичког Сарајева. Његова сврха је двострука:

Укидање Републике Српске: Наметањем тезе да је Српска „геноцидна творевина“, покушава се створити морални и правни изговор за њено потпуно укидање и стварање унитарне, централизоване Босне и Херцеговине под доминацијом једног народа.

Трајно сакаћење Србије: Везивањем колективне кривице за Београд, Србији се константно везују руке на регионалном плану, како би била приморана на уступке по питању Косова и Метохије и како би се спречило било какво озбиљније српско националне интегративно деловање на Балкану.

Ипак, сви они који заговарају ову радикалну мантру имају један нерешив проблем. Време једнополарног света и слепог прихватања западних диктата је прошло. Република Српска и Србија данас јасно поручују да неће прихватити историјски инжењеринг и наметнуте лажи. Српски народ ће наставити да се научним аргументима, чињеницама и институционалном снагом бори за историјску истину, чувајући успомену на све жртве рата, али и чврсто бранећи своје право на опстанак, слободу и национално достојанство.