Нема дилеме – скромни европски фондови не вреде одрицања од КиМ

Србија у ЕУ може ући само са пуним територијалним интегритетом, у границама како су дефинисане, као призната чланица Уједињених нација. Свака дилема да ли да се Србија одрекне дела територије зарад пријема у ЕУ и у замену за економску помоћ не стоји, јер се нико не одриче за новац чланова породице нити делова отаџбине.

Овако професор Факултета политичких наука у Београду, др Драгана Митровић, коментарише дилему која се у делу српске јавности увек појави када из Брисела или Стразбура стигне нека резолуција или одлука везана за Србију. А ових дана стигле су две: резолуција Европског парламента и препорука Европске комисије за отварање Кластера 3 у приступним преговорима Србије о којој у ЕУ није било консензуса.

Поред увек присутних критика на рачун српског неусклађивања са европском безбедносном и спољном политиком, односно одбијања Србије да уведе санкције Русији и придружи се европским јастребовима у њиховом походу на Исток, у српској јавности отвара се и питање вреди ли зарад економије и приступа европским фондовима одрећи се Косова и Метохије, односно признати независност јужне српске покрајине.
„Размишљање да ли узимати помоћ од ЕУ, па продати своју земљу или имати један суверенистички приступ и преговарати са позиције самопоштовања, рекла бих да је ово друго увек бољи приступ“, сматра наша саговорница.

Европски фондови скромни

Драгана Митровић, која на Факултету политичких наука предаје политичку економију, недвосмислено тврди да не вреди. Што се тиче отварања Кластера 3, том процесу се углавном противе чланице које наступају са антируског или отворено антисрпског становишта, каже она. Са друге стране, и такозвани европски фондови су проблематични.

„Често се истиче могућност приступа фондовима. Међутим, прво треба да схватимо да су ти фондови релативно скромни за потребе наше економије, да се дају у дугом временском року, у мањим траншама и да су најдиректније политички условљени. Рецимо, ако гледамо конкретне пројекте, ЕУ увек тражи да се постави нека врло упадљива табла да је помогла некој институцији. Ради се о томе да је учешће државе Србије у таквим пројектима и до 90 одсто, у сваком случају већинско, а да је помоћ ЕУ симболична“, наводи она.

Табле да је обнову неке зграде помогла ЕУ могу се видети свуда, у сваком граду у Србији, а заправо се ради о томе да је та помоћ симболична или козметичка.

Ипак, са друге стране, ЕУ на тај начин остварује огроман утицај, а нарочито је раширена пракса додељивања различитих пројеката државним институцијама, чиме се, како наша саговорница каже, поткупљује државна бирократија.

Помоћ из ЕУ увек политички условљена

Најзначајнија помоћ ЕУ видљива је код модернизације пруге Београд-Ниш, додаје она – у том случају Србија је од Брисела тражила значајнију помоћ или би се окренула некој од кинеских корпорација. Али и ту опет већински део средстава даје Србија.

„Хоћу да нагласим једно: нама земље чланице ЕУ дају помоћ, а оне су истовремено и чланице НАТО-а и нанеле су нам огромну штету, пре свега привреди и инфраструктури, штету коју можемо бројати у милијардама евра и никада нам је нису надокнадиле да би нам сада давале неку такозвану помоћ. Друго, та помоћ је директно политички условљена и има далеко већу цену него што је њен номинални износ. И треће, она се даје у различитим траншама, кроз велики временски распон и у сваком моменту може бити заустављена. То се дешава и са земљама чланицама, као што је био случај са Мађарском, како би се утицало на политичка дешавања у тој земљи“, истиче Драгана Митровић.

Што се самог Плана раста тиче, наша саговорница подсећа да се ради о шест милијарди евра за државе тзв. Западног Балкана – две милијарде би требало да буду бесповратна средства, а четири милијарде наводно повољни зајмови. Међутим, када се та помоћ конкретизује, она је и даље скромна. На пример, Србија би требало да повуче 130 милиона евра као следећу траншу, која је такође условљена.

Ова помоћ можда није бесмислена, али је веома скромна и условљена. И када би се цео износ одмах утрошио, он је недовољан да се стварно покрене економски раст региона, закључује Драгана Митровић.

Никола Јоксимовић/Спутњик