Рафинерија у Панчеву ради неометано, преради месечно око 300.000 тона нафте

Рафинерија преради месечно око 300.000 тона нафте, Гагић: Производња без проблема.

Рафинерија у Панчеву ради несметано и преради месечно око 300.000 тона сирове нафте, што је у складу са бизнис планом и потребама тржишта, изјавио је данас директор Блока Прерада компаније НИС Владимир Гагић.

„Рафинерија нафте Панчево ради у континуитету, ангажована су сва рафинеријска постројења са основним циљем задовољења потреба тржишта. У овом месецу и претходних месеци радимо у склопу бизнис плана, а у одређеним месецима радимо и преко бизнис плана. На пример, у априлу смо прерадили 335.000 тона сирове нафте”, рекао је Гагић за Тањуг. Новинарствои новинско издаваштво

Каже да је прерада око 300.000 тона сирове нафте месечно у границама у којима Рафинерија иначе ради и додаје да висина прераде у сваком месецу зависи од потреба тржишта.

„Квалитет деривата које производи Рафинерија нафте Панчево је на врхунском нивоу. Сва продукција која излази из рафинерије пролази ригорозну лабораторијску контролу. Наше деривате извозимо и у земље региона и земље Европске уније, што је и потврда квалитета. Да бисмо добили тај врхунски квалитет, од 2009. године инвестирано је преко 1,4 милијарде евра у Рафинерију нафте Панчево”, рекао је Гагић.

Истакао је да су изграђена значајна нова постројења, а стара модернизована.

„Све је то обезбедило да оно што излази из Рафинерије нафте Панчево буде, када је реч о квалитету, на врхунском нивоу. Поред безбедности и задовољења тржишта, наш велики задатак је брига о екологији. Рафинерија је од 2009. године инвестирала преко 95 милиона евра у чисто еколошке пројекте. И могу да се похвалим да је Рафинерија први енергетски субјект у Републици Србији који је добио интегрисану дозволу за спречавање и заштиту од загађења животне средине”, навео је Гагић.

На питање коју сирову нафту Рафинерија најчешће користи, која стиже Јадранским нафтоводом – ЈАНАФ, он је објаснио да не постоји једна одређена нафта која се континуирано прерађује, већ да се користи нафта из готово свих делова света.

„Нафту набављамо на тржишту, прерађујемо нафте из свих региона света. Рафинерија нафте Панчево модернизацијом је постигла да може да ради широк спектар сирових нафти, од лаких, тешких, високосумпорних, нискосумпорних, тако да не постоји нека граница коју нафту можемо да прерађујемо”, навео је Гагић.

Казао је да је максимизација производње високовредних производа као што су бензин и дизел.

На питање да објасни термин „намешавања” нафте, каже да је уверен да ниједна рафинерија не прерађује само једну нафту, већ више нафти које су доступне на тржишту.

„Њих је потребно намештати у таквим односима да рафинерија може да их прерађује”, додао је Гагић.

Сва постројења Рафинерије, како каже, откада је поново покренула производњу у јануару ове године, функционишу редовно.

„Сва постројења у Рафинерији нафте Панчево функционишу у пуном обиму. Значи, немамо никаква ограничења или рестрикције у самом раду неких појединачних постројења”, нагласио је Гагић.

Он је рекао Тањугу да су, поред свих модернизација и улагања у Рафинерију нафте Панчево, ипак највреднији ресурс који имају њихови запослени, који су заслужни и за пројекте модернизације и за сам рад рафинерије и захвалио им на томе.

У Рафинерији нафте Панчево је почетком децембра 2025. године, због америчких санкција, обустављен рад производних постројења услед недостатка сирове нафте за прераду.

Обустава рада процесних постројења одвијала се по принципу који се примењује када је реч о планским ремонтима

У Рафинерији су 19. јануара ове године започете активности на поновном покретању прераде сирове нафте.

Канцеларија за контролу страних средстава (Оффице оф Фореигн Ассетс Цонтрол – ОФАЦ) Министарства финансија САД продужила је 1. јула оперативну лиценцу за наставак рада Нафтне индустрије Србије за још 30 дана, до 31. јула.

ОФАК је, такође, мађарском МОЛ-у продужио лиценцу за преговоре о куповини руског власништва у НИС-у до 31. јула.

Рафинерија нафте у Панчеву основана је 1959. године, док је прерада нафте започета у децембру 1968. године.

Рафинерија је данас једна од најмодернијих и еколошки најнапреднијих у овом делу Европе, са максималним годишњим пројектованим капацитетом од 4,8 милиона тона годишње.

НИС, поред моторних горива европског стандарда квалитета, производи и авио-гориво, течни нафтни гас, нафтни кокс, сировине за петрохемијску индустрију, уље за ложење и друге нафтне деривате.

Рафинерија нафте Панчево је 2017. године добила ИППЦ дозволу о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине.

Тако је прерађивачки комплекс НИС-а постао прво енергетско постројење у Србији које је добило ту дозволу.

Прошле године Рафинерија нафте у Панчеву добила је нову интегрисану ИППЦ дозволу која обухвата и комплекс Дубоке прераде у Рафинерији.

У периоду до 2012. године обављена је прва фаза модернизације, а кључни пројекат била је изградња комплекса за благи хидрокрекинг и хидрообраду (МХЦ/ДХТ), којим је у Рафинерији омогућена производња горива стандарда Евро 5.

Захваљујући овим инвестицијама, НИС је постао извозник горива у земље региона и потврдио статус највећег домаћег снабдевача.

Почетком рада комплекса МХЦ/ДХТ емисије штетних гасова смањене су за више од 10 одсто, док сви производи имају мање од 10 ппм сумпора.

Пројекат „Дубока прерада са технологијом одложеног коксовања” представља капиталну инвестицију друге фазе модернизације Рафинерије нафте у Панчеву, у који је уложено више од 300 милиона евра.

Овим пројектом повећана је дубина прераде до 99,2 одсто, чиме је практично престала производња високосумпорног мазута, док је повећана производња најквалитетнијих горива – дизела, бензина и течног нафтног гаса.

Ново постројење омогућило је и почетак домаће производње нафтног кокса у Рафинерији нафте у Панчеву, који је раније искључиво увожен у Србију.

Основни еколошки циљ пројекта био је престанак производње мазута са високим садржајем сумпора, што омогућава смањење емисије сумпорних оксида за 98,8 одсто, емисије прашкастих материја за више од 50 одсто, као и азотних оксида за 9,8 одсто.

Постројење Дубока прерада свечано је пуштено у рад у новембру 2020. године.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је 11. јуна ове године да смо успешно затворили сва отворена питања са мађарским МОЛ-ом о НИС-у и постигли компромис када је у питању уговор акционара (Схарехолдер Агреемент) између Републике Србије и МОЛ-а, као и да се мађарска страна обавезала да ће Рафинерија наставити да ради као и до сада.

Између Србије и МОЛ-а договорено је, између осталог, да ће, уколико Гаспромњефт направи договор са МОЛ-ом о продаји 56,15 одсто удела у НИС-у, а амерички ОФАК одобри трансакцију, држава Србија купити додатних пет одсто акција у НИС-у, што ће држави дати додатна права када је у питању доношење или блокирање важних одлука за нашу земљу, објавила је Ђедовић Хандановић.

Што се рада Рафинерије у Панчеву тиче, мађарска страна се обавезала да ће Рафинерија, како је наведено, наставити да ради као и до сада, са најмање истим просечним годишњим капацитетима као у последње четири године пре увођења америчких санкција, када је НИС одлично пословао.

Чланови српске стране у Одбору директора НИС-а, како је навела, имаће генерално већа овлашћења него до сада у доношењу, али и блокирању евентуално неповољних одлука за Републику Србију.

Амерички ОФАК је 9. октобра 2025. увео санкције НИС-у због већинског руског власништва.

192.рс