Британски лист Financial Times открива: Спајић експериментише са Црном Гором преко Котрела и Харборна

Фото: ( Адриа )
Британски лист Financial Times објавио је истраживачки текст који разоткрива мрежу веза између премијера Милојка Спајића и крипто индустрије, у којој кључну улогу имају људи из круга Најџела Фаража, лидера Реформске странке Уједињеног Краљевства.
У центру пажње налази се Џорџ Котрел, бивши Фаражов сарадник, познат по затворској казни у САД због преваре који је, према писању ФТ‑а, „већ годинама присутан у Црној Гори, повезан са крипто бизнисима и политичким консултантским пројектима“. Док Спајић обећава да ће криптовалуте чинити трећину БДП‑а, Црна Гора се све више приказује као полигон за експерименте глобалних лобија.
ФТ наводи да су „савезници Нејџела Фаража изградили значајне корпоративне и политичке интересе у Црној Гори“ – међу њима Кристофер Харборн, Гавејн Тоулер и Мехрташ Азами. Харборн, чији поклон од 5 милиона фунти Фараџу је покренуо парламентарну истрагу у Лондону, регистровао је компанију у Тивту непосредно прије избора 2023. године. Тоулер је отворио фирму у истом периоду, док је Азами основао Маxим Ентерприсе.
Ови потези показују да се Црна Гора претвара у базу за људе из Фаражовог круга, управо у тренутку када Спајић обећава крипто будућност.
Котрел: од затвора до Спајићеве кампање
Највећи терет репутације носи Џорџ Котрел. ФТ пише да је „већ годинама присутан у Црној Гори, повезан са крипто бизнисима и политичким консултантским пројектима“. Његова фирма Геостратегy наводно је креирала садржаје за Спајићеву кампању, док је бивши министар правде Андреј Миловић тврдио да је Катрел тајно финансирао кандидата.
Премијер Спајић се никада није јасно оградио од ових веза. Тиме се отвара питање: да ли је Спајићева политичка платформа увезана са људима чија је репутација међународно компромитована?
Крипто казино и регулаторни вакуум
ФТ подсјећа на случај казина „Салон Привé“ у Тивту, гдје је 2023. године заплијењен крипто‑банкомат. Тадашњи министар финансија Александар Дамјановић изјавио је да је апарат „повезан са Котрелом“. Овај догађај показује колико је крипто индустрија у Црној Гори нерегулисана и колико лако може постати полигон за експерименте сумњивог капитала.
Спајићева влада није понудила јасна објашњења нити стратегију регулације, што додатно појачава сумње да се држава користи као тестно поље за глобалне крипто лобије.
Црна Гора између ЕУ пута и крипто лобија
Парадокс је очигледан: док Фараџ широм Европе сарађује са анти‑ЕУ партијама, Спајић се представља као проевропски лидер. Ипак, како ФТ закључује, „крипто пружа заједнички терен“. То значи да идеологија постаје споредна, а да је главни интерес новац и дерегулација.
За Црну Гору, која је формално на европском путу, ово отвара дилему: да ли ће држава јачати институције и правни оквир, или ће постати уточиште за капитал сумњивог поријекла?
Спајићева визија „крипто раја“ у Црној Гори није само питање економског развоја, већ и репутације државе. Ако Црна Гора постане позната као дестинација у којој се окупљају људи попут Кристофера Харборна, Гавејна Тоулера, Мехрташа Азамија и Џорџа Катрела, онда је европски пут озбиљно угрожен.
Грађанима се обећава модернизација и раст, али стварно питање гласи: да ли Црна Гора гради одрживу економију или отвара врата експериментима који могу земљу претворити у полигон за интересе оних којима треба опрати сумњиви капитал?
Адриа
