ПИЦУЛИН ПЛАН ЗА СРБИЈУ: Обуставити европски новац држави, а преусмерити га блокадерским медијима и НВО сектору за даље рушење Србије

Европски парламент је 8. јула усвојио Резолуцију о Србији, у коју су уврштени и амандмани европосланика Тонина Пицуле, Сандра Гоција и Владимира Пребилича. Управо ти делови документа изазвали су највећу пажњу у Србији, јер се односе на истрагу о случају „звучни топ“, спољнополитички курс Србије, односе са Русијом и Кином, као и на европска средства намењена нашој земљи.

Садржај амандмана, којим су блокадери посебно одушевљени,  показује да поједини посланици ЕП кроз овај документ настоје да утичу и на унутрашњи али и спољњу политику Србије, али и да се кроз механизам европских фондова јасно сврставају уз одређени политички блок.

Посебну пажњу привукли су амандмани који се односе на догађаје од 15. марта 2025. године. У њима се оштро критикује поступање српских институција и тужилаштва у предмету који се односи на случај „звучни топ“, уз тврдњу да се истрага користи као средство политичког притиска и застрашивања студената, новинара, активиста и других учесника протеста. Истовремено се оспорава ослањање на извештај руске Федералне службе безбедности и осуђује истрага која се води у правцу утврђивања евентуалног инсценирања читавог догађаја. На тај начин аутори амандмана не задржавају се само на политичким оценама, већ шаљу јасну поруку српском тужилаштву како оцењују поступак који је још у току и у ком правцу, по њиховом мишљењу, не би требало да се води, што представља непосредно политичко мешање у рад правосудних органа Србије.

Други значајан сегмент амандмана односи се на спољну политику Србије. Од Београда се захтева брже усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније, укључујући увођење санкција Русији, као и преиспитивање стратешких односа са Москвом и Пекингом. Посебно се наглашава забринутост због кинеских инвестиција, технолошке сарадње и, како се наводи, ширења кинеског утицаја у Србији.

Посебно оштре реакције изазвали су амандмани који се односе на финансијску подршку Европске уније Србији. Тонино Пицула је директно позвао Европску комисију да хитно обустави исплате Србији из Плана раста за Западни Балкан и да та средства преусмери на финансирање цивилног сектора, односно невладиних организација и блокадерских пропагандних платформи. Практично, новац намењен држави Србији, њеним инфраструктурним пројектима, економском развоју и побољшању животног стандарда грађана требало би да буде преусмерен ка онима који већ годинама активно учествују у рушењу Србије. .

У политичком смислу, оваква иницијатива представља двоструки притисак на Србију. С једне стране, обуставом европских средстава непосредно се погађају економски развој, јавне инвестиције и социјални положај грађана, док се, са друге стране, истовремено предлаже повећање финансијске подршке прозападним медијима, организацијама и структурама које су део блокадерског покрета. Управо због тога овај део амандмана у Србији је протумачен као покушај да се кроз европске фондове истовремено изврши економски притисак на државу и обезбеде додатни финансијски ресурси организацијама и медијским платформама које су најактивније у подршци протестима и политичким захтевима опозиције.

Самим тим није изненађење што су амандмани Пицуле, Гоција и Пребилича наишли на снажну подршку међу домаћим блокадерима. Док једни у њима виде снажан притисак Европске уније на институције Србије и њену самосталну спољну политику, други их представљају као неопходан механизам за убрзање реформи. Извесно је, међутим, да су управо ови амандмани постали један од најполитизованијих делова овогодишње Резолуције Европског парламента о Србији.

Софија Марић / Васељенска