Кнежевић: Овај датум за наук да Црна Гора никад не љуби ланце ни када је у питању далеко надмоћнији непријатељ

Делегација Демократске народне партије (ДНП), предвођена предсједником Миланом Кнежевићем, заједно са предсједником Општине Зета Михаилом Асановићем и предсједником Скупштине општине Зета Александром Којичићем, положила је данас вијенце на спомен-обиљежје палим борцима у Другом свјетском рату у Зети. Обиљежавању Дана државности присуствовали су и бројни грађани Зете, као и поштоваоци слободарске традиције Црне Горе.

Кнежевић је свим грађанима и грађанкама Црне Горе упутио честитку поводом 13. јула, истичући да је овај датум „златним словима уписан у историју наше земље као примјер и наук да Црна Гора никада не љуби ланце, без обзира на снагу непријатеља“.

Он је подсјетио да је први већи устанак против фашистичких окупатора на Балкану избио 7. јула 1941. године у Србији, док историја биљежи да је Тринаестојулски устанак у Црној Гори био први масовни народни устанак у поробљеној Европи.

„То свједочи о храбрости нашег народа, који није поклекнуо ни пред силама Осовине, већ је изговорио своје историјско ‘НЕ’ окупатору, потврђујући да је Црна Гора земља слободара, вазда била и остала“, поручио је Кнежевић.

Говорећи о значају овог датума, предсједник ДНП-а истакао је да се Тринаести јул 1941. године симболично надовезује на 13. јул 1878. године, када је на Берлинском конгресу Црна Гора призната као 27. независна држава у свијету, уз територијално проширење.

„Зато се данас треба сјетити Његоша, Светог Петра Цетињског, Марка Миљанова и свих великана који су кроз вјекове утирали слободарски и државотворни пут Црне Горе“, рекао је Кнежевић.

Он је нагласио да ни у данашњем времену не смије бити мјеста историјском ревизионизму и покушајима замјене теза.

„Не може се дозволити да се окупатори представљају као ослободиоци, а да се они који су се борили за слободу проглашавају окупаторима. Историјске чињенице морају остати темељ нашег колективног памћења“, закључио је Кнежевић.

ИН4С