БЈЕЛОПОЉСКА (НЕ)ПРАВДА: Бошњаци мањина, али већина у локалној управи, на руководећим мјестима ниједан Србин, а у граду их је 44 одсто!

(фото:Илустрација)
Слушам како се представници Бошњачке странке жале на дискриминацију, зато што није изабран макар један Бошњак за судију Уставног суда. То говоре људи и странка која је дискриминисала читав један народ, Српски народ у Бијелом Пољу.
Бошњачка Странка са четири одборника у локалном парламенту, држи 75% локалне власти.
Интересантно, да је Бошњачка странка увела цензуру у културним догађањима Бијелог Поља. Тако је у лику Предсједнице Скупштине општине, Бошњачка странка, забранила Бјелопољском аматерском позоришту учешће на отварању Фестивала драмских аматера, који се одржава традиционално у Бијелом Пољу.
Дакле, Позориште које је домаћин, није учествовало на отварању фестивала?
Бјелопољско аматерско позориште припремило је представу „Ожалошћена породица“ Бранислава Нушића, коју нажалост нијесу могли да изведу на отварању фестивала због забране.
Интересује ме, да ли је Бошњачка странка забранила ову представу на отварању фестивала зато што је написао Србин, или зато што су се њени функционери препознали у ликовима „Ожалошћене породице“?
О каквој дискриминацији Српског , а могу рећи и православног народа у Бијелом Пољу се ради, говори и чињеница, да у Јавној установи „Ратковићеве вечери поезије“ има двадесет запослених, од тих двадесет нема нити један Србин, а само један православац. Такође, у граду у којем 44% укупног становништва чине Срби, нема нити једна особа српске националности на руководећем мјесту у локалној администрацији, типа, начелник, секретар Секретаријата, директор, предсједник управног одбора итд.
Ево, позивам Бошњачку странку да демантује ове чињенице.
Славољуб Фуштић/Српска24.ме

Назив бошњак (намерно мала слова) је назив који је измислила А/угарска како
би фаворизала муслимане. У ствари ради се о остацима Турског окупатора.
Вековним потурчавањем словеског становнишва дошло је до мешања Турака и
„наших муслимана“ и изменила се генетика и они су, факат. остаци турског
времена. У Скупштини Србије им један муслиман који стално инситира да се
уведе бошњачки језик. И нико да се сети, да кад овај иступи, да му кажу
да своју говоранцију понови на бошњачком језику. И коначно, где је „наша“
САНУ.