Н1 И „СТУДЕНТИ У БЛОКАДИ“ НА ИСТОМ ЗАДАТКУ: Измишљају „поплаве“ и нападају пројекат који граду доноси нове паркове и милионе!
Фото: ( Илустрација )
Нови Сад добија један од највећих урбанистичких пројеката у својој новијој историји, док Н1, студенти у блокади и део опозиционих политичара поново покушавају да читаву инвестицију представе као „распродају града“, „бетонизацију“ и претњу по безбедност грађана.
Уместо расправе засноване на чињеницама, у јавности се већ данима пласирају тврдње о наводном уништавању природе, опасности од поплава и угрожавању приобаља, иако градске власти истичу да је пројекат заснован на важећим урбанистичким плановима и стручним решењима, као и да ће грађани добити нове парковске површине, јавне садржаје и уређено приобаље.
Као главни аргумент противници пројекта наводе више од 8.500 примедби достављених током јавног увида. Међутим, реч је углавном о идентичним или готово идентичним обрасцима који су организовано достављани институцијама, што више указује на политичку кампању него на хиљаде различитих стручних мишљења.
Таква пракса последњих година постала је препознатљив метод притиска на институције приликом готово сваког већег инфраструктурног или инвестиционог пројекта у Србији.
Посебно место у кампањи заузимају тврдње да ће планирани радови угрозити примарни одбрамбени насип и повећати ризик од поплава у појединим деловима Новог Сада.
Градска управа, међутим, такве наводе одбацује као неосноване, наглашавајући да ће сви радови бити изведени у складу са прописаним условима и стручним пројектима, док је у оквиру инвестиције предвиђено и више од два хектара нових јавних зелених површина које ће бити доступне свим грађанима.
Противљење пројекту „Нови Сад на води“ само је наставак модела који је већ виђен код бројних инфраструктурних и развојних инвестиција широм Србије. Готово сваки већи пројекат праћен је организованим кампањама, драматичним упозорењима и најавама катастрофалних последица које се, након реализације, у највећем броју случајева нису оствариле. Због тога критичари оваквог приступа сматрају да је реч о уиграном механизму политичког притиска чији је циљ успоравање или заустављање сваког већег развојног пројекта, а не аргументована расправа о његовим предностима и недостацима.
