РЕПУБЛИКАНЦИ И ДЕМОКРАТЕ УЈЕДИЊЕНИ ОКО СРБИЈЕ! Обе странке подржале предлог резолуције која мења ток српско-америчких односа: ИСТОРИЈСКИ СИГНАЛ СА КАПИТОЛ ХИЛА

Предлог резолуције да фебруар постане Месец српско-америчког наслеђа у Сједињеним Америчким Државама (САД) званично је поднет Представничком дому Конгреса у Вашингтону, а око овог предлога усагласиле су се и Републиканска и Демократска странка у Америци.

Познаваоци међународних прилика оцењују за Курир да чињеница да је овај предлог добио подршку обе политичке партије у САД представља један од најважнијих политичких сигнала са Капитол Хила у последњих неколико деценија, али и резултат дужег процеса изградње поверења између две државе и спремности да се билатерални односи подигну на виши ниво.

Ова резолуција предложена је након низа дипломатских активности и интензивне сарадње српске дипломатије са члановима Конгреса САД, а Представничком дому поднело ју је пет чланова америчког Конгреса, међу којима и конгресменка Клаудија Тени, републиканска представница из америчке савезне државе Њујорк и копредседавајућа Српског кокуса у Представничком дому САД.

– Данас сам предложила резолуцију око које се слажу обе странке да се месец фебруар посвети српско-америчком наслеђу и постане Месец српско-америчког наслеђа. Генерацијама су Американци српског порекла помагали да се наша нација обликује и јачали везе између САД и Србије. Ова резолуција одаје почаст њиховој историји, наслеђу и трајном доприносу – објавила је на мрежи Икс Клаудија Тени, која је у јавности позната као неко ко неуморно ради на представљању Србије у најпозитивнијем светлу и јачању пријатељства и веза између Србије и САД.

Александар М. Гајић, историчар и аутор монографије „145 година српско-америчких дипломатских односа“, оцењује за Курир да је конгресменка Тени овим „отворила питање које превазилази симболику“.

– Сама чињеница да је овај предлог добио подршку и републиканаца и демократа представља важан политички сигнал, посебно у тренутку када је америчка политичка сцена изразито поларизована и када је веома мало тема око којих постоји двостраначки консензус. Из угла некога ко се годинама бави историјом српско-америчких односа, рекао бих да је ово један од најпозитивнијих политичких сигнала који долазе са Капитол Хила у последњих неколико деценија. У америчкој политици симболика никада није без значаја. Управо кроз овакве резолуције Конгрес шаље поруку које заједнице сматра важним делом америчког друштва и са којим државама жели да развија позитивне односе. Када се таква порука усвоји уз подршку обе највеће политичке партије, њена тежина је вишеструко већа. Иако би било преурањено говорити да ово представља доказ потпуног заокрета америчке политике према Србији, јер се спољна политика не мења једном резолуцијом, овакви потези готово никада не настају у политичком вакууму, већ су најчешће резултат дужег процеса изградње поверења, интензивнијег дијалога и спремности да се билатерални односи подигну на виши ниво – говори Гајић.

Он подсећа да резолуција долази непосредно након успостављања Стратешког дијалога између Београда и Вашингтона.

– Стратешки дијалог је створио институционални оквир за унапређење односа, а овакве иницијативе показују да се позитивна атмосфера не задржава само у дипломатским круговима, већ се преноси и на законодавну власт, која у америчком политичком систему има изузетно значајну улогу у обликовању спољне политике. Кроз обележавање Месеца српско-америчког наслеђа афирмишу се историјски доприноси српске заједнице у САД, подсећа се на савезништво из Првог и Другог светског рата, јачају академске, културне и привредне везе и ствара повољнији амбијент за будућу политичку сарадњу. Због тога ову резолуцију не бих посматрао као изолован догађај, већ као део ширег процеса постепеног унапређења односа између Србије и САД. Последњих месеци видимо интензивнији политички дијалог, обновљене институционалне контакте и спремност обе стране да разговарају о будућности односа на много ширем нивоу него раније, што је огромна заслуга председника Вучића и министра спољних послова Марка Ђурића. Ова резолуција представља важан политички индикатор да се такав приступ препознаје и у америчком Конгресу.

Према Гајићевој оцени, ако се овај тренд настави, овакве иницијативе могу постати чврст темељ за даље јачање политичких, економских, културних и безбедносних односа Србије и САД.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже за Курир да је ова резолуција део једног мозаика који у будућности треба да трасира српско-америчке односе у целости и да их „врати на највиши ниво“.

– Све је то део процеса који је започет отварањем дијалога о стратешком партнерству и реч је о својеврсној реституцији српско-америчког партнерства и враћању на период какав је био, рецимо, 1881. године, када је био на највишем нивоу, а када су САД признале тада нову државу Србију. Суштина је да се и на овај начин верификује допринос српског народа развоју америчке нације и државе и да се и том резолуцијом потврди да су у коренима америчке државе и српски корени. Ово није само политички већ и суштински гест, који говори да су у историју америчке нације уткани и Никола Тесла и Михајло Пупин, и није случајно што се они помињу у резолуцији јер без њих нема америчке државе. Верујем да ће резолуција бити прихваћена, потпуно је природно што су је подржали и демократе и републиканци јер се ради о историјским чињеницама које чине основ америчке државности. Ова резолуција допринеће јачању српско-америчких односа и створити платформу за будуће односе двеју земаља, без обзира на то ко је на власти и код њих и код нас. Срби су подржавали тренутну америчку администрацију и ово је својеврсно јачање њиховог положаја – говори Миливојевић.

Како се наводи у саопштењу Амбасаде Србије у Америци, резолуцијом је потврђена снажна двостраначка подршка иницијативи за одавање признања историји, култури и доприносу српске заједнице развоју САД.

Предложена резолуција истиче да су Срби у Америци, још од 19. века, дали значајан допринос развоју америчког друштва у областима науке, медицине, технологије, привреде, војске, јавне службе, културе, уметности и спорта, а посебно се наглашавају историјско савезништво Србије и САД током Првог и Другог светског рата, допринос Николе Тесле развоју модерне цивилизације, као и Операција Халијард – највећа акција спасавања савезничких пилота иза непријатељских линија у историји.

Курир