Употреба тробојке кроз историју Црне Горе: Некада била државни симбол поноса, данас, чак шест година након промена, и даље забрањена

Књаз Данило Петровић 1858. године, готово у исто време, уводи две заставе са грбом – црвену и тробојну.

„Беше књаз Данило наредио да се начине барјаци од гарде с белим двоглавим орлом на средини, на црвеном пољу“, сведочи Раде Пламенац.

Емил Чакра исте године бележи да је црногорска „велика земаљска застава на црвено-плаво-белом пољу“, писале су Вијести пре шест година.

Тробојну заставу књаз Данило уводи као француски ђак, из модернизаторских побуда, инспирисан револуционарним вексилолошким решењима.

Тробојна застава са грбом била је застава Кнежевине Црне Горе за време Данилове владавине, након чега књаз Никола уводи црвену заставу као државну (на унутрашњем плану). Тробојка са грбом биће обновљена као државна застава Краљевине Црне Горе у егзилу.

Тробојка са иницијалима владара најпре је била поморско-трговачка застава (1880), а потом постаје државна застава на спољном плану.

„Чиста“ тробојка дата је на употребу народу крајем 19. века и користила се приликом разних свечаности, на свадбама и сличним догађајима.

Алај барјак црногорске војске до Балканских ратова био је црвене боје. Међутим, током Првог балканског рата тробојка са владарским грбом проглашена је за алај барјак целе црногорске војске. Због тога се тробојка до тада није вијорила у чувеним биткама које је водила Црна Гора.

Тробојка је била и застава црногорских комита – зеленаша, што се види и у ловору Медаље споменице Божићног устанка, али и на неозеленашкој застави насталој деведесетих година.

Борба