„СТУДЕНТСКА ЛИСТА” СА УНАПРЕД ОДРЕЂЕНИМ РОКОМ: Син полицијског генерала регистровао удружење које траје до маја 2028.

Удружење грађана „Студентска листа”, чији је законски заступник Петар Живковић, један од препознатљивијих представника студентских блокада, регистровано је у Агенцији за привредне регистре са унапред одређеним роком трајања – до 1. маја 2028. године. Иза новог удружења не стоји, међутим, потпуно непознато лице: Живковић је син пензионисаног генерала полиције Богољуба Живковића, човека који је више од три деценије провео у МУП-у и обављао неке од највиших функција у српској полицији.

Према документацији АПР-а, удружење „Студентска листа”, матични број 28416504 и ПИБ 115709670, основано је 11. маја 2026. године, док је решење о регистрацији донето десет дана касније, 21. маја. Као заступник удружења уписан је Петар Живковић, студент Правног факултета Универзитета у Београду, који је током претходних месеци наступао у име студената у блокади, говорио о формирању изборне листе и учествовао у јавној расправи у Народној скупштини о изменама изборних закона.

Посебно је занимљиво што је у првобитном решењу наведено да се удружење оснива на неодређено време. АПР је, међутим, 14. јула 2026. године, поступајући по службеној дужности, исправио ту грешку и навео да је „Студентска листа” заправо регистрована на одређено време – до 1. маја 2028. године.

То значи да је век организације ограничен на непуне две године од оснивања, што неизбежно отвара питање због чега удружење које претендује да представља шири и дугорочни студентски покрет има тако прецизно одређен датум престанка рада. Рок који обухвата наредни изборни циклус додатно подгрева сумњу да није реч о трајној студентској организацији, већ о правном и организационом оквиру направљеном за конкретан политички пројекат.

АПР решење само по себи не доказује у које ће сврхе удружење бити коришћено, али потврђује да „Студентска листа” више није неформална идеја нити спонтани назив настао на факултетским пленумима. Реч је о регистрованом правном лицу, са пореским бројем, статутом, седиштем и законским заступником, које може да отвара рачуне, прикупља новац, закључује уговоре и наступа у правном промету.

Петар Живковић је још у мају 2025. године јавно говорио да је формирање студентске изборне листе у току и да ће имена кандидата бити објављена након расписивања избора. Тада је тврдио да студенти очекују подршку опозиционих странака, називајући их „саборцима у борби против режима”. Годину дана касније, та политичка најава добила је и формални оквир кроз регистрацију истоименог удружења.

Породична позадина законског заступника такође није без значаја. Његов отац Богољуб Живковић радио је у МУП-у од 1993. године. Каријеру је започео у Ивањици, потом је радио у Управи за борбу против организованог криминала, био начелник полицијских управа у Краљеву и Новом Пазару, помоћник директора полиције, начелник Оперативног центра и начелник Полицијске управе у Зајечару. У чин генерала полиције унапређен је 2020. године, о чему је тада званично известила и Влада Србије.

Након његовог пензионисања у јавности је пласирана тврдња да је из службе уклоњен због политичког ангажмана сина. Такво објашњење, међутим, никада није званично потврђено. Истовремено, Васељенска је раније писала о тешким оптужбама које су Богољуба Живковића повезивале са наводним незаконитостима приликом запошљавања у МУП-у и афером која је, према тим наводима, у време бившег директора полиције Владимира Ребића остала без одговарајућег епилога. Те оптужбе морају се посматрати као медијски наводи све док надлежне институције не утврде чињенице и евентуалну одговорност.

Управо зато је слика „обесправљеног студента који се супротставља систему” далеко сложенија од оне која се представља јавности. На челу новог удружења налази се син некадашњег високог функционера полиције, човека који је годинама био део самог врха безбедносног апарата, док је организација коју заступа регистрована са роком трајања који се завршава 1. маја 2028. године.

Док се грађанима „Студентска листа” представља као природан наставак студентске побуне, документација показује да је политичко организовање већ добило јасну правну форму, одговорно лице и прецизно одређен рок. Зато се више не поставља питање да ли су блокаде прерасле у политички пројекат, већ ко тај пројекат води, ко га финансира и зашто је његов рок трајања одређен управо до маја 2028. године.