Из суда право у полицију: Митрополит Методије сутра на два саслушања у Беранама

Митрополит будимљанско-никшићки ће 4. септембра најпре бити саслушан у Основном суду у Беранама у предмету који се води против Вујадина Добрашиновића због споменика Павлу Ђуришићу, а непосредно потом мораће и у Центар безбедности Беране, где ће, по налогу тужилаштва, давати изјаву због помена генералу Ратку Младићу и беседе изговорене на Велику Госпојину у манастиру Пива.

Митрополит будимљанско-никшићки Методије сутра ће се, у размаку од свега неколико часова, два пута наћи пред црногорским државним органима – најпре пред судом због случаја споменика Павлу Ђуришићу, а одмах потом пред полицијом због помена преминулом генералу Ратку Младићу и речи које је о њему изговорио у манастиру Пива, сазнаје „Политика”.

Према нашим информацијама, митрополит Методије ће 4. септембра прво бити саслушан у Основном суду у Беранама, у оквиру поступка који се води против Вујадина Добрашиновића поводом постављања споменика команданту четничког покрета Павлу Ђуришићу у Горњем Заостру код Берана.

Митрополит будимљанско-никшићки Методије сутра ће се, у размаку од свега неколико часова, два пута наћи пред црногорским државним органима – најпре пред судом због случаја споменика Павлу Ђуришићу, а одмах потом пред полицијом због помена преминулом генералу Ратку Младићу и речи које је о њему изговорио у манастиру Пива, сазнаје „Политика”.

Према нашим информацијама, митрополит Методије ће 4. септембра прво бити саслушан у Основном суду у Беранама, у оквиру поступка који се води против Вујадина Добрашиновића поводом постављања споменика команданту четничког покрета Павлу Ђуришићу у Горњем Заостру код Берана.

Одмах после тог саслушања митрополит ће морати да се упути у Центар безбедности Беране, где ће га полицијски службеници, поступајући по налогу тужилаштва, саслушати поводом помена генералу Ратку Младићу, служеног 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, у манастиру Пива.

Тако ће један од најистакнутијих архијереја Српске православне цркве у истом дану бити предмет интересовања и суда и полиције због два догађаја који се, сваки на свој начин, непосредно тичу историјског памћења српског народа у Црној Гори.

Од споменика у Горњем Заостру до суда
Први предмет враћа митрополита Методија на догађаје у Горњем Заостру код Берана, где је на приватном имању Вујадина Добрашиновића био постављен споменик Павлу Ђуришићу.

Случај је од самог почетка изазвао снажну реакцију државних институција, укључујући ангажовање полиције и поступање тужилаштва, а споменик је убрзо уклоњен са места на којем је био постављен.

Методије је у више наврата јавно говорио о Ђуришићу и односу власти према споменику, наглашавајући да српском народу нико не може административним или полицијским мерама одредити кога ће памтити као део сопствене историје.

Сада ће због тог случаја поново пред државне органе, овог пута у берански суд, у поступку који се води против Добрашиновића.

Међутим, ту се његов дан пред црногорским институцијама не завршава.

Из суда право у полицију због помена генералу Младићу

По окончању саслушања пред судом, митрополит Методије треба да се јави у Центар безбедности Беране.

Разлог је његова беседа у манастиру Пива и помен који је на Велику Госпојину служен недавно преминулом команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу.

После Свете архијерејске литургије 28. августа у Пивском манастиру служен је помен генералу Младићу, а Методије је у беседи говорио о њему као о човеку који је, према његовим речима, све што је имао дао за слободу свог народа.

Митрополит је тада рекао да је српски народ у Младићу препознао великог Србина и човека достојног поштовања, као и особине српских ратника и витезова, а поручио је и да га је овај бели свет судио и осудио не само због њега лично већ, како је казао, како би сломио понос и заветну вертикалу српског народа.

Управо те речи постале су повод за захтеве да реагује тужилаштво.

Неколико невладиних организација поднело је потом кривичну пријаву против митрополита Методија због сумње да његове изјаве имају елементе кривичног дела изазивања националне, расне и верске мржње, односно одредбе која се односи на јавно одобравање, негирање или значајно умањивање тежине геноцида, злочина против човечности и ратних злочина.

У јавно доступној беседи митрополита, међутим, нема позива на насиље, претње било ком народу нити позива на било какво противправно поступање. Предмет институционалног интересовања постале су његове оцене личности генерала Младића и начин на који је говорио о његовој улози у новијој српској историји.

Кривични апарат као арбитар историјског памћења

Управо ту ова два сутрашња саслушања престају да буду само питање два одвојена правна предмета.

У оба случаја митрополит Српске православне цркве пред државним органима треба да објашњава свој однос према личностима које за значајан део српског народа имају снажно историјско и симболичко значење.

Црногорске институције, наравно, имају обавезу да поступају по закону и провере сваку пријаву за коју постоји правни основ. Али исто тако имају обавезу да покажу где се завршава примена закона, а где почиње покушај да полиција и тужилаштво постану арбитри дозвољеног историјског сећања, политичког става или верске беседе.

Посебно је осетљиво када се та граница испитује управо на Српској православној цркви и њеним архијерејима у земљи у којој се огроман број грађана изјашњава као Срби и у којој је СПЦ убедљиво најбројнија верска заједница.

Ниједна правна држава не сме да изузме црквеног великодостојника од закона. Али ниједна правна држава не би смела да кривични закон претвори у средство за дисциплиновање мишљења само зато што је оно политички неприхватљиво једном делу јавности. Зато ће сутрашњи случај у Беранама бити много више од два записника о саслушању.

Биће то и тест за црногорске институције, да ли поступају искључиво унутар строго утврђених граница закона или се, под притиском политичких и активистичких захтева, отвара простор да полиција и тужилаштво одређују шта један српски архијереј сме да каже о историји, коме сме да служи помен и какво сећање Срби у Црној Гори смеју да негују.

Политика