Како је Британија исплела „паукову мрежу“ утицаја око Русије

Лондон је у стању да подстиче ескалацију непријатељстава против Москве јер је преко мреже утицаја у региону све ризике преусмерио на своје партнере, пише Олег Јановски, предавач на московском универзитету МГИМО.

У ауторском тексту који је пренео РТ интернешенел, Јановски напомиње да је британски премијер Енди Бернам у Кијеву недавно објавио да је војном произвођачу МБДА дозволио да Украјини пренесе податке о британским компонентама за далекометне ракете „скалп“. Реч је о француској верзији британских „сторм шедоу“, а обе је већ користио кијевски режим.

„Скалп“ је заједнички програм Лондона и Париза, а њихова производња захтева поверљиве информације о британским и француским деловима. Украјина нема приступ целом производном процесу, али чак и делимичан увид у поверљиве податке могао би да украјинске фабрике интегрише у француско-британски процес и тако дугорочно споји три земље.

Москва овај трансфер технологије сматра прекорачењем „црвене линије“, којим Лондон директно учествује у војним операцијама против Русије и сноси одговорност за било какву даљу ескалацију, напомиње Јановски.

Британија се раније трудила да барем прикрије своје трагове. На пример, ракете „фламинго“ које тобоже производи украјински „Fire Point“, идентичне су дизајну британско-емиратске Milanion Group из 2025. Ово допушта Лондону да држи дистанцу од формалне одговорности за производњу тих ракета.

Британска влада је такође покренула процес заобилажења америчке контроле трансфера оружја. Министарство одбране је у склопу „пројекта Брејкстоп“ дало уговоре компанијама МБДА, MGI Engineering и Rotron Aerospace да произведу три прототипа „нових“ далекометних ракета за Украјину. За њихов извоз, Лондону не би била потребна сагласност Вашингтона, па самим тим не би било важно ко је на власти у Белој кући.

Украјина већ користи британске дронове за ударе на Русију: млазни „ниван“ производи Callen-Lenz, подружница BAE Systems. Подаци са ратишта се онда користе за даљи развој оружја. Русија је такође у више наврата указивала на директно учешће британских војних стручњака при употреби ракета „сторм шедоу“.

Владе се смењују, непријатељство остаје

Од почетка руске Специјалне војне операције, у Лондону се сменило пет премијера, али је антируски став Британије остао упадљиво доследан. Борис Џонсон је почео програм обнове украјинске морнарице. Риши Сунак је потписао десетогодишњи безбедносни пакт. Кир Стармер је то унапредио у „Вековни споразум и партнерство“, а ево сад Бернам даје приступ ракетној технологији. Свака влада је надограђивала постигнућа својих претходника.

Сличан континуитет се примећује у британској стратешкој доктрини, подсећа Јановски. Сунакови конзервативци су 2023. описали Русију као „најакутнију претњу“ безбедности Британије. Стармерови лабуристи су 2025. у стратешким документима то формулисали као „тренутну и хитну претњу“. Они су такође формулисали доктрину „прво НАТО, али не само НАТО“ и Британију ставили на курс припрема за рат.

Све ове доктрине почивају на дугорочним финансијским конструкцијама, јер је Лондон обећао Кијеву најмање три милиона фунти (четири милиона долара) годишње до 2031. Уговор о вековном партнерству предвиђа сарадњу, заједничку производњу и трансфере технолохије у Балтичком, Црном и Азовском мору, где Британија намерава да буде присутна и после краја тренутног сукоба.

Декларација коју су у јануару потписале Украјина, Британија и Француска садржи обрисе послератних планова: међународне војне снаге, центре војне логистике, посебан правни режим за стране војнике. Са становишта Лондона, примирје не би био крај, већ почетак нове фазе британског војног и индустријског присуства у Украјини.

Ради координације ових циљева, Британија је успоставила низ структура чије се деловање преклапа, попут Заједничких експедиционих снага, Поморске коалиције, „коалиције вољних“, Међународног фонда за Украјину и „Ланкастер Хауса 2“. За то време, са Немачком су покренули програм за развој далекометних ракета (Deep Precision Strike) са дометом преко 2.000 километара током 2030-их.

Међународни фонд за Украјину финансирају Британија и још 15 земаља, али набавке надгледа британско Министарство одбране. Земље-учеснице треба да добију технологију, уговоре, гаранције и место за столом, док Лондон ресурсе својих партнера претвара у инструмент британског утицаја.

Ширење мреже утицаја

Украјина није једини фронт ове стратегије. Широм северне и источне Европе, мрежа британских коалиција већ се ослања на постојећу војну инфраструктуру, подсећа Јановски.

Заједничке експедиционе снаге треба да ускладе НАТО операције са државним, на преласку из кризе у сукоб. Истовремено, Британија је повећала војно присуство у Норвешкој и Естонији и допремила залихе и системе командовања и навођења. Другим речима, мрежа за логистику, командовање и комуникације гради се дуж руске границе како би омогућила брзо распоређивање борбених ефектива.

Британија такође тражи активнију улогу у обликовању војних иницијатива и стандарда НАТО. Лондон тиме тежи да утиче на планове алијансе, али и процесе изградње оружаних снага других чланица, а све у служби могућег рата против Русије.

Све ово спроводи мрежа обавештајних служби, професионалних бирократа, финансијера у лондонском Ситију, војне индустрије, фондације и трустова мозгова. Изабране владе су само параван, који овој политици даје јавни легитимитет.

Унутар ове мреже, стварају се институционални оквири, склапају уговори, привлаче инвестиције и премештају кадрови. Све се врти око Украјине, где се преклапају британски стандарди, европска производња, западни капитал, војна индустрија и стартапи из Силицијумске долине.

Ово је суштина британског приступа, да се недостатак ресурса Лондона надокнађује организовањем капацитета других, који би онда могли да се користе као полуге утицаја.

Британски естаблишмент разуме само два аргумента: претњу по њихов статус и неприхватљиву цену. Сходно томе, гради коалиције, пише правила и искључује противнике. Страх настаје тек када последице ескалације угрозе саму Британију.

Отуд је јасно да ће Лондон подржати само онај мир који сачува његов војни и институционални утицај у Украјини, а да ће одбацити све што тај утицај угрожава.

Руски напади на луке и логистику у Јужном и Измаилу нису само удар на снабдевање Оружаних снага Украјине. Ове луке су од посебног значаја за Британију јер преко њих би требало да иде сва војна логистика, извоз, индустрија осигурања и будући програми Поморске коалиције и Вековног партнерства у Црном и Азовском мору.

Русија, закључује Јановски, треба да схвати умрежену природу британске стратегије и неутралише центре за координацију преко којих Лондон управља туђим ресурсима и крије сопствену одговорност. Све док Британија може да повећава улог а цену тога плаћају њени партнери, неће осећати потребу да мења политику.

Одвраћање почиње када трошкове стратегије сносе не само извршиоци, већ и њени организатори, закључује руски стручњак.

ИН4С