Лука Ћаловић Требињац човек који је изградио Савамалу, створио привредну империју и богатство оставио српској науци

Када се данас говори о највећим српским задужбинарима, најчешће се помињу Илија Коларац, капетан Миша Анастасијевић и Ђока Влајковић. Ипак, међу њима посебно место припада Луки Ћеловићу Требињцу, човеку који је од сиромашног херцеговачког дечака постао један од најбогатијих људи Србије, а затим готово целокупно своје богатство поклонио Београдском универзитету.

Његов живот представља једну од најупечатљивијих прича о успону, раду, патриотизму и задужбинарству у модерној српској историји.

Од херцеговачког села до српске престонице

Лука Ћеловић рођен је 1854. године у селу Придворци код Требиња, у време када је Херцеговина још била под Османским царством. Потекао је из скромне породице и није имао прилику за високо образовање. Завршио је само основну школу, након чега је почео да ради као трговачки шегрт.

Попут многих младих Херцеговаца тог времена, и он је у Београду видео град великих могућности. У српску престоницу долази 1872. године, као осамнаестогодишњак без иметка, али са великом жељом да успе.

Радио је најтеже послове које је могао да добије. Био је помоћник у трговини, учио занат и упознавао људе који су већ изградили пословне каријере. Управо су му искуства стечена у тим годинама касније помогла да постане један од најуспешнијих српских привредника.

Ратник пре него што је постао богаташ

Када је 1875. године избила Невесињска пушка, велики устанак Срба у Херцеговини против Османског царства, Лука се враћа у завичај и придружује устаницима.

Недуго затим учествује и у српско-турским ратовима 1876. и 1877. године.

Та искуства оставила су дубок траг на њега. Током читавог живота остао је везан за идеју националног ослобођења српског народа и касније ће значајан део свог новца усмеравати ка националним и патриотским циљевима.

Како је стекао огромно богатство

По завршетку ратова враћа се у Београд и почиње самосталну трговину.

Најпре тргује житом, шљивама, сточном храном и другим пољопривредним производима. Послове шири постепено и веома опрезно. Савременици су говорили да је Лука ретко доносио непромишљене одлуке и да је сваки динар више пута пребројао пре него што би га уложио.

Убрзо почиње да снабдева војску овсом и да учествује у великим пословима набавке хране. Захваљујући томе ствара први озбиљан капитал. Уместо да новац троши на луксуз, он га инвестира у нове послове и некретнине.

До почетка двадесетог века већ је био међу најбогатијим људима у Србији.

Међутим, оно што га је издвојило од већине успешних трговаца био је његов улазак у банкарство.

Београдска задруга – темељ српске економске снаге

Године 1882. основана је Београдска задруга за међусобно помагање и штедњу.

Циљ ове институције био је да српским трговцима, занатлијама и привредницима обезбеди приступ повољним кредитима и заштити их од зеленаша.

Лука Ћеловић био је међу првим улагачима. Већ наредне године постаје члан управе, а од 1887. године и председник установе. На том месту остаје више од четири деценије, све до смрти. Под његовим руководством Београдска задруга израста у један од најмоћнијих кредитних завода Србије и институцију која је помогла стварање читаве генерације српских привредника.

Ћеловић је био познат по строгости. Постоји прича да је обилазио београдске кафане и посматрао коцкаре. Уколико би приметио да неко од чланова задруге расипа велики новац за карташким столовима, већ сутрадан би му био ускраћен кредит. Сматрао је да привредни развој мора да почива на раду, дисциплини и одговорности.

Човек који је изградио Савамалу

Данас се Савамала сматра једним од најупечатљивијих делова старог Београда јер је управо на том месту изграђен „Belgrade Waterfront“ или како га многи популарно зову, „Београд на води“. Ипак, мало ко зна да је крајем деветнаестог века то био запуштен, сиромашан и често поплављен део града.

Лука Ћеловић је у њему видео будућност.

Почео је да купује плацеве и гради објекте. Најпре је подигао сопствену кућу, а затим покренуо читав талас урбаног развоја. Његовом заслугом настале су неке од најлепших грађевина престонице.

Најпознатија је свакако палата Београдске задруге, једно од ремек-дела српске архитектуре са почетка двадесетог века. Потом је изграђен и хотел „Бристол“, који је деценијама представљао симбол модерног европског Београда.

Ћеловић није градио само зграде. Уређивао је улице, паркове и јавне просторе. Желeо је да Београд личи на развијене европске престонице. Савременици су га зато називали једним од највећих градитеља модерне Савамале.

Тајни финансијер националних акција

Мање је познато да је Лука Ћеловић годинама помагао српске акције у Старој Србији и Македонији.

Био је члан Главног одбора српске четничке организације основане почетком двадесетог века. Средства су прикупљана за помоћ српском становништву и организовање отпора у областима које су се још налазиле под османском влашћу.

Састанци су често одржавани управо у његовој кући, јер је живео сам и могао је да обезбеди потребну дискрецију. Знатан део активности финансирао је сопственим новцем.

Пријатељ Ђорђа Вајферта и чувар државног блага

Као један од најугледнијих финансијера Србије постао је и члан Управног одбора Народне банке Србије.

Током Првог светског рата држава му је поверила изузетно важан задатак. Заједно са Ђорђем Вајфертом и другим члановима управе пратио је евакуацију државног трезора преко Србије, Грчке и Француске.

Огромне количине злата и вредности које су припадале Народној банци и Београдској задрузи успешно су сачуване и после рата враћене у земљу. То је био један од најодговорнијих послова у историји српских финансија.

Живот без породице и без раскоши

За разлику од многих богаташа свога времена, Лука Ћеловић никада није основао породицу.

Није имао супругу ни децу.

Живео је готово монашки. Није волео луксуз, није приређивао велике пријеме и ретко је говорио о свом богатству. Највећи део дана проводио је у канцеларији Београдске задруге или обилазећи градилишта и послове које је водио.

Људи који су га познавали описивали су га као изузетно озбиљног, штедљивог и дисциплинованог човека.

Највећи добротвор Београдског универзитета

Иако је имао само основно образовање, био је дубоко уверен да будућност народа зависи од образовања младих.

Зато је донео одлуку која ће га учинити бесмртним.

Тестаментом и оснивачким актом своју огромну имовину завештао је Београдском универзитету. Навео је да то чини из захвалности Србији која га је прихватила и омогућила му да успе.

У једном од најпознатијих делова свог оснивачког писма написао је да верује како „наука и привредни рад уз неговање младог нараштаја најбоље обезбеђују културну и политичку будућност народа“.

Његова задужбина постала је највећа појединачна задужбина коју је Универзитет у Београду икада добио.

Шта се догодило после његове смрти?

Лука Ћеловић преминуо је 15. августа 1929. године у Београду.

Када је отворен тестамент, јавност је сазнала размере његовог доброчинства. Универзитету су припале бројне зграде, локали, стамбене палате и огромна имовина у центру престонице.

Само приходи од закупа тих некретнина доносили су Универзитету средства која су далеко превазилазила плате већине професора тог времена.

Међутим, након Другог светског рата део имовине је национализован, а део је временом изгубљен или отуђен. Судбина задужбине деценијама је била неизвесна. Тек деведесетих година почиње њена обнова и поновно успостављање рада.

Задужбина Луке Ћеловића Требињца и данас постоји при Универзитету у Београду

Њена мисија остаје иста као пре једног века – подршка науци, образовању и младим људима.

Можда је највећа занимљивост у вези са Луком Ћеловићем то што је човек који је стекао огромно богатство остао упамћен не по ономе што је имао, већ по ономе што је поклонио.

Док су многи богаташи његовог времена оставили наследнике, он је за свог наследника изабрао читав један народ.

Зато се и данас, скоро један век после његове смрти, Лука Ћеловић Требињац не памти само као трговац и банкар, већ као човек који је свој живот посветио идеји да лични успех има смисла само онда када постане корист за заједницу.

Компас инфо