ПЛЕНУМСКА ДИКТАТУРА БЛОКАДЕРА: ДУНП вуче конце, Бакир Изетбеговић их подржава, а један пленум ућуткао 84 и отворио врата сепаратизму у Рашкој области!

Ћутање такозваног студентског покрета након смрти генерала Ратка Младића није било случајно, нити је представљало став већине факултетских пленума. Према информацијама које су се појавиле у јавности, оглашавање је спречио само један од укупно 85 пленума, онај са Државног универзитета у Новом Пазару, јер блокадери нису желели да се замере својим тамошњим колегама.

Тако је један пленум практично ућуткао преостала 84. Покрет који се свакодневно позива на демократију и вољу већине показао је да његова правила престају да важе оног тренутка када став већине може да угрози привидну унутрашњу слогу.

Каква је то демократија у којој 84 пленума могу да заступају један став, а један пленум улаже вето и забрањује свима да се огласе? То није владавина већине, већ диктат мањине и систем политичке уцене скривен иза студентских пленума.

Овај случај показује како би блокадерски механизам функционисао и уколико би његови представници сутра добили прилику да одлучују о државним питањима. Ако је један пленум довољан да наметне ћутање читавом покрету, оправдано је запитати се шта би све блокадери били спремни да прећуте, обећају или уступе зарад доласка на власт.

Посебно је опасно што су се на протестима које подржавају блокадери већ појављивале заставе и поруке повезане са захтевима за аутономију Рашке области. Такве поруке нису безазлен фолклор, већ политички сепаратизам којим се доводе у питање суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак Србије.

Рашка област није ничија политичка монета за поткусуривање. Она јесте и остаје неотуђиви део Републике Србије, а сваки покушај да се питање њене аутономије користи као услов за политичку подршку представља опасно поигравање државом.

Данас су блокадери прећутали смрт генерала Младића да се не би замерили једном пленуму. Сутра би, под условом да дођу на власт, могли да прећуте и захтев за аутономију Рашке области, само да би сачували подршку оних којима се сада додворавају. Ако су спремни да погазе вољу 84 пленума због једног вета, нема никакве гаранције да истим методом не би трговали и најважнијим државним интересима.

Додатну сумњу изазива и подршка коју је такозваном студентском покрету упутио Бакир Изетбеговић. Председник СДА и син Алије Изетбеговића похвалио је блокадере у Србији и њихову борбу против председника Александра Вучића, што отвара питање због чега политички кругови из Сарајева у њима препознају пожељне савезнике.

Та подршка није безначајна, посебно када се повеже са ћутањем о генералу Младићу, утицајем пленума из Новог Пазара и појављивањем симбола аутономије Рашке области на протестима. Све то показује да иза наводне студентске спонтаности постоје политички интереси који превазилазе питања образовања, корупције и студентског стандарда.

Блокадери од грађана траже да им повере управљање Србијом, а истовремено не нуде јасне одговоре о Косову и Метохији, Републици Српској, Сребреници, санкцијама Русији, положају српског народа у региону, нити о захтевима за аутономију Рашке области. Уместо програма, јавност добија ћутање, тактичко избегавање и одлуке донете иза затворених врата пленума.

Ако један од 85 пленума може да забрани став читавом покрету, грађани имају право да знају ко заиста управља блокадерском листом. Још важније, морају да знају шта је све та листа спремна да понуди политичким и сепаратистичким круговима у замену за њихову подршку.

Прећуткивање смрти генерала Младића зато није споредна епизода, већ озбиљно упозорење. Оно показује да се иза наводне пленумске демократије налази систем вета, уцена и политичког додворавања, у којем један пленум одлучује у име свих, а цену таквих нагодби на крају би плаћали Србија и њени грађани.