САЊА ФРИЦ ОД ОДГОВОРНОСТИ ПОБЕГЛА НА БЛОКАДЕРСКУ ЛИСТУ: Признала да је за пад надстрешнице крива струка

0
фото: принтскрин

фото: принтскрин

Блокадерска обојена револуција почела је након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. За трагедију су истог тренутка, без утврђивања свих околности и без икаквих доказа, оптужени власт и корупција. Докази им нису ни били потребни, јер је трагедија послужила као повод за покушај насилне смене власти.

Међутим, такав наратив оповргли су управо они који су у програмима тајкунско-терористичких телевизија позивани да га заступају. Међу тим „експертима“ најгласнија је била Сања Фриц, професорка Грађевинског факултета.

Фриц је отишла толико далеко у избегавању одговорности да је спас потражила и у окриљу блокадерске листе. Ипак, многа сазнања о њој шокирала су јавност.

Сања Фриц је лиценцирани ревизор Републичке ревизионе комисије, која је прегледала стотине страница пројекта ревитализације пруге Београд–Будимпешта, у оквиру којег су извођени радови и на Железничкој станици у Новом Саду.

У међувремену, Фриц је постала оснивачица ГГ „Студентска листа“ и кандидаткиња за народну посланицу на блокадерској листи.

Она је у Комисији била заједно са ректором Универзитета у Београду Владаном Ђокићем, Миланом Спремићем, Владаном Кузмановићем и другим члановима који су проверавали пројекте од националног значаја.

Са Миланом Спремићем повезана је и посредством супруга Ненада Фрица, који је коаутор радова са професором Грађевинског факултета Спремићем, оптуженим у случају пада надстрешнице.

Управо је Фриц имала приступ документацији која је била предмет првог захтева блокадерског покрета, иако се правила невешта када је постала део блокадера.

„Таква конструкција је специфична и то јавност треба да зна. Оштећења која су постојала унутар тих затега није могуће видети голим оком. Значи, то би подразумевало деструктивне методе прегледа те конструкције. Значи, да се спусти та надстрешница, па да се разбију бетонске облоге, да се погледа какво је стање“, изјавила је Фриц када је говорила о могућим разлозима пада надстрешнице.

Ипак, то што је признала да је један од могућих узрока пада био пропуст струке није је спречило да активно учествује у блокадама, док је истовремено била ангажована на другим капиталним пројектима од националног значаја.

Све то се дешавало док су трајале блокаде факултета, због којих су њене колеге које нису биле део блокадерске секте остајале без плата.

Да цела ствар буде још морбиднија, Фриц је одлуком Универзитета у Београду изабрана за чланицу комисије која је требало да утврди да ли је испуњен први блокадерски захтев.

Она је практично утврђивала да ли је објављена сва документација коју је већ, као чланица Републичке ревизионе комисије, прегледала пре него што је гласала за пројекат реконструкције Железничке станице на прузи Београд–Будимпешта.

Поврх свега, Фриц је у Новом Саду говорила испред исте Железничке станице, под чијом је надстрешницом живот изгубило 16 људи, тврдећи да су за трагедију криви корупција, немар и други пропусти.

(24седам)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *