Пиротски ћилим корак ближе Унеску: симбол традиције

Пиротски ћилим је вунена тканина која је од кућне простирке постала знак једног града и један од најјачих визуелних симбола Србије. Настаје у Пироту и подножју Старе планине, тамо где има добре вуне, трговачког пута и дуге навике да жене ткају не само за кућу него и за продају. Као препознатљив градски производ сазрева у XVIII и нарочито у XIX веку, кад пиротски ћилими одлазе на панађуре, у Босну и Цариград, а потом и на велике европске изложбе.

Тка се ручно, на вертикалном разбоју, техником клечања. Ткаља прстима гради шару, а потку Sabija дрвеном тупицом док тканина не постане густа, равна и чврста. Прави пиротски ћилим нема наличје: оба лица су исте лепоте. Композиција је увек строга. У средини је поље са главним мотивом, око њега бордуре. Име ћилиму даје шара која доминира — гугутке на диреци, ђулови, венци, дрво живота, корњача, Рашићева шара, бомбе, Дамско срце. Све је геометријски, чак и кад приказује птицу или цвет. Преовлађује црвена, уз црно, бело и зелено. Мотиви су стизали са истока, из османског света и касније с европских узорака, али их је пиротска ткаља прекројила, дала им другачији ритам и локална имена.

Ћилимарство је било женски занат и често занат сиромаштва. Знање је ишло с колена на колено. Крајем XIX века ткала је велика трећина Пироћанки; данас га држи мали број жена, споро и скупо, јер се квадратни метар правог ћилима не прави на брзину. Зато је почетком двехиљадитих заштићен ознаком географског порекла, а 2012. је вештина уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Најважнија збирка чува се у Музеју Понишавља.

Пиротски ћилим није само украс. Он је ред који рука извлачи из вуне: два иста лица, оштра шара и боја која не тражи изговор.

Кустос Музеја Понишавља Леа Вучић навела је да је овогодишњи фестивал обогаћен и изложбом ћилима из приватних колекција Пироћанаца.

Посебно је издвојила ћилим направљен крајем 19. века, који се више од једног века преноси с колена на колено у једној пиротској породици.

Отварајући овогодишњи Фестивал пиротског ћилима у дворишту Музеја Понишавља у Пироту, градоначелник Пирота Владан Васић изјавио је да се очекује да пиротски ћилим ускоро добије заштиту Унеска као светско културно добро. Манифестацију је посетила и помоћница министра туризма Вишња Ракић, која је поручила да пиротски ћилим има потенцијал да постане један од најзначајнијих симбола града и Србије.

Васић је подсетио да је пиротски ћилим већ заштићен ознаком географског порекла у Србији, али да се очекује да поступак за међународну заштиту буде завршен током ове или почетком наредне године. „То је велика ствар за Пирот“, рекао је Васић, подсетивши да град, поред пиротског ћилима, негује и друге препознатљиве брендове – пиротску пеглану кобасицу и пиротски качкаваљ.

Компас инфо