Краљица Александра Карађорђевић,живот последње југословенске краљице

Александра Карађорђевић (Атина, 25. март 1921 — Источни Сасекс, 30. јануар 1993) била је супруга краља Петра II Карађорђевића и последња краљица Југославије. Њен живот био је обележен околностима на које сама није могла да утиче: рођена је у једној од најпознатијих европских владарских породица, детињство је провела између Грчке и западне Европе, а као млада жена нашла се у Лондону, где је упознала југословенског краља у изгнанству.

Њена биографија је зато много више од приче о супрузи једног краља. Она је била сведок нестанка европског монархистичког поретка после Другог светског рата и жена која је титулу југословенске краљице понела у једном од најтежих тренутака у историји династије Карађорђевић.

Рођена у грчкој краљевској породици

Александра је била једино дете грчког краља Александра I и Аспазије Манос. Њен отац и мајка венчали су се 1919. године, али њихов брак у почетку није имао исти династички статус као бракови других чланова грчке краљевске породице. Аспазија је потицала из угледне грчке фанариотске породице Манос, чији су корени били везани за Цариград и старе владарске породице Влашке и Молдавије.

Александра је рођена 25. марта 1921. године, неколико месеци после очеве смрти. Краљ Александар преминуо је 25. октобра 1920. године од сепсе, након што је претходно задобио тешке повреде услед необичног инцидента са мајмуном у краљевском врту. Тако је Александра од рођења била без оца, а њен положај додатно је усложњавала нестабилна политичка ситуација у Грчкој.

После повратка њеног деде, краља Константина I, на грчки престо, 1922. године донете су одлуке којима су Александра и њена мајка добиле признање и титуле принцеза од Грчке и Данске.

Одрастање између Енглеске, Француске, Грчке и Италије

Александрино детињство и младост нису били везани за један двор. Школовала се у Енглеској, најпре у Вестфилду, а потом у школи Хитфилд. После школовања боравила је у Паризу, а један део живота проводила је и у Грчкој и у вили своје мајке у Венецији, познатој под називом „Рајски врт“.

Њен живот поново је прекинуо рат. Италијански напад на Грчку 1940. године, а затим немачка инвазија 1941, приморали су грчку краљевску породицу да напусти земљу. Александра је са мајком најпре боравила на Криту, а потом у Јужној Африци, да би на крају стигла у Лондон. Управо ће британска престоница постати место најважнијег сусрета у њеном животу.

Сусрет са краљем Петром II

У Лондону је 1942. године упознала краља Петра II Карађорђевића. Млади југословенски краљ већ је живео у изгнанству, након што је Југославија у априлу 1941. године нападнута и окупирана од сила Осовине.

Њихов сусрет догодио се у Клубу савезничких официра. Између двоје младих људи који су потицали из европских владарских породица развила се веза која ће убрзо довести до брака. Венчали су се 20. марта 1944. године у Југословенској амбасади у Лондону. Кумови су били британски краљ Џорџ VI и грчки краљ Џорџ II, што је показивало колико је овај брак био повезан са тадашњим европским владарским круговима.

Александра је тим браком постала југословенска краљица. Међутим, њена круна је од самог почетка била необична: није је носила у Београду, нити је добила прилику да у Југославији обавља јавне дужности које би се очекивале од краљице.

Краљица у изгнанству

Један од најзначајнијих тренутака у животу краљице Александре било је рођење њеног јединог детета. Престолонаследник Александар рођен је 17. јула 1945. године у лондонском хотелу „Клериджиз“, у апартману 212.

Посебност овог догађаја лежала је у чињеници да је британска влада привремено прогласила апартман југословенском територијом, како би наследник југословенског престола био рођен на територији своје државе. Овај необичан дипломатски потез имао је снажну симболичку вредност за југословенску краљевску породицу, која се тада још надала да би после рата могла да се врати у домовину.

Међутим, политичка стварност у Југославији била је другачија. После завршетка рата, власт је преузео комунистички покрет предвођен Јосипом Брозом Титом. Монархија је коначно укинута 29. новембра 1945. године. Краљ Петар II никада није абдицирао, али је династија изгубила престо, имовину и могућност повратка у земљу. Према подацима Краљевске породице, држављанство је краљевској породици одузето 1947. године, а имовина конфискована.

Александрин живот после нестанка монархије

После 1945. године Александра више није имала могућност да делује као краљица у политичком или државном животу. Њена улога била је пре свега породична и династичка. Са Петром II живела је у различитим земљама, а њихов живот далеко од Југославије није био једноставан.

То је важна чињеница када се говори о Александри. Она није била владарка која је оставила политички програм, реформе или институције иза себе. Њен значај треба тражити на другом месту. Она је припадала генерацији европских принчева и принцеза чији су животи били радикално промењени ратовима, падом царстава и успоном републиканских и комунистичких режима.

За југословенску историју посебно је значајна као жена краља Петра II и мајка његовог наследника. Рођењем Александра 1945. године династија је добила наследника који ће носити име и династичко наслеђе Карађорђевића и после нестанка монархије.

У Београду је 1940. имала свечани дочек

Често се може прочитати да Александра никада није крочила на југословенско тло. То није сасвим прецизно. Као принцеза, пре брака са Петром II, она је 1940. године са мајком путовала преко Београда и на железничкој станици имала свечани дочек.

Оно што је тачно јесте да никада није дошла у Југославију као краљица. Та разлика је важна, јер је њена титула краљице практично читавог свог постојања била везана за живот у иностранству и изгнанству.

Посмртни остаци краљице Александре се сада налазе у маузолеју династије Карађорђевић
Краљица Александра преминула је 30. јануара 1993. године у Источном Сасексу у Енглеској. Сахрањена је на краљевском гробљу Татој у близини Атине, где су почивали чланови грчке краљевске породице.

Њен повратак у Србију уследио је двадесет година касније. Посмртни остаци краљице Александре пренети су у Београд 9. маја 2013. године, а 26. маја исте године сахрањена је на Опленцу, у маузолеју династије Карађорђевић, заједно са супругом Петром II, краљицом Маријом и краљевићем Андрејем. Државној сахрани присуствовали су највиши државни званичници и бројни грађани.

Тиме је, после седам деценија проведених далеко од земље чију је круну носила, краљица Александра коначно починула међу Карађорђевићима на Опленцу.

Њен живот зато остаје карактеристичан пример судбине европске аристократије у 20. веку. Рођена је као грчка принцеза, одрасла у времену политичких потреса, удала се за краља земље која је већ била у рату, постала мајка престолонаследника у тренутку када се рат завршавао и потом до краја живота остала без краљевства којем је припадала. Њена историјска важност није у неком великом политичком подухвату, већ у месту које заузима у последњем поглављу југословенске монархије и у судбини династије Карађорђевић.

Политика/РТС