Врховни јавни тужилац Загорка Доловац мора бити разрешена

Загорка Доловац
Форум правника Србије тражи од Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац да хитно поднесе оставку са те функције јер је најодговорнија за тешко стање не само у јавнотужилачкој организацији и правосуђу Србије, већ и у нашој држави. Актери друштвеног и политичког живота годинама уназад континуирано износе оптужбе на рачун јавних тужилаца који су јој подређени, као и судија и представника власти, указујући на сумње у корупцију, криминал и друге незаконитости у држави. Упркос томе, Доловац о овим питањима углавном ћути, док се њена улога и одговорност за поступање, односно непоступање у таквим околностима, ретко или никада не доводе у питање. Уколико она сама не сматра да је издала колеге јавне тужиоце у Републици Србији и државни и уставни поредак у целини, захтевамо од Високог савета тужилаштва да као највиши тужилачки орган сам покрене поступак за разрешење Доловац и развласти је након већ 17 година апсолутне владавине у српском јавном тужилаштву за чије је кадровирање и лоше стање искључиво одговорна управо она.
Подсећамо јавност само на неке примере из прошлости Доловац који су оставили дубок траг на професионалн каријеру, али и животе њених колега јавних тужилаца, почев од 2009. године у време реизбора када је око 200 јавних тужилаца остало без функција и посла. У тој пропалој „реформи правосуђа“ спроведеној у време када је министар правде била Снежана Маловић, Доловац је са места јавног тужиоца Окружног јавног тужилаштва у Београду напредовала у Републичког јавног тужиоца на чијем је челу и данас, уз промењен назив функције у Врховни јавни тужилац. Да њене колеге „гину“ у овом селективно спроведеном одстрелу кадрова из тужилаштва, Доловац је дала и лични допринос. То је познато свима који су тада били део јавнотужилачког система, али и правосуђа уопште.
Док је Загорка Доловац годинама учвршћивала своју позицију и градила мрежу међународне подршке, настојећи да обезбеди опстанак на челу јавног тужилаштва, одговорност за неуспехе истрага високе корупције и организованог криминала упорно је пребацивана на претходну политичку власт. Уместо да се преиспитају рад тужилаштва, квалитет истрага и одговорност за њихове неуспехе, јавности су нуђена политичка оправдања, док су последице лошег или незаконитог поступања сносили грађани. Милионски износи исплаћивани из државног буџета на име одштете због неоснованих притвора и оптужби додатно отварају питање ко је сносио одговорност за такве пропусте. Та питања нису изгубила на значају ни данас: после толико година на челу тужилаштва, Загорка Доловац не може бити изузета од јавног преиспитивања резултата рада институције којом руководи, нити од питања одговорности за њене пропусте.
У другој деценији своје владавине, Доловац је, поред представника политичке власти, као мете јавних критика и притисака све чешће истицала и поједине јавне тужиоце, који су потом постајали предмет медијских напада и јавног линча. Стиче се утисак да су поједини тужиоци постали колатерална жртва борбе за очување њене позиције на челу јавног тужилаштва, док је питање њене личне и институционалне одговорности за стање у тужилачком систему остајало у другом плану. Посебан фокус у том погледу усмерен је на Ненада Стефановића, главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, који се опирао њеним притисцима и утицајима на самостално поступање. Од почетка његовог мандата, његов рад пратили су бројни несносни притисци и непримерени утицаји различитих спољних актера, што отвара озбиљно питање заштите самосталности јавних тужилаца и стварних мотива који стоје иза покушаја утицаја на њихов рад.
Подсећамо јавност да се током свих 17 година руковођења јавним тужилаштвом Загорка Доловац питала око избора јавних тужилаца и њиховог напредовања у каријери, али не према јасним, објективних и мерљивих критеријума професионалности, интегритета и достојности, већ према лојалност и послушност лично њој. Уместо да се професионални статус тужилаца уређује транспарентним и предвидивим поступцима избора, институт упућивања јавних тужилаца из нижих у виша јавна тужилаштва Загорка Доловац је користила како би јавне тужиоце држала у положају професионалне зависности од њене самовоље, уз немогућност напредовања у случају било каквог професионалног иступања и неслагања са њеном самовољом и кадровском политиком. Срећом, недавним реформама законодавног оквира уз подршку Венецијанске комисије, Доловац су одузете надлежности за лично, инокосно одлучивање о упућивању, па је доношење те одлуке стављено у надлежност Високог савета тужилаштва, чији је она такође члан по функцији.
Форум правника Србије сматра да Загорка Доловац сноси озбиљну институционалну и личну одговорност за урушавање поверења грађана у рад јавног тужилаштва и продубљивање друштвене кризе јер је утицала на поступање Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду у предмету пада надстрешнице, трагедије у којој је живот изгубило 16 људи и тиме контаминирала доказе и селективно процесуирала одговорне за губитак живота тих људи. Овај догађај је, након неефикасно и спорно спроведеног предистражног поступка, праћеног бројним медијским спиновима и контроверзама, постао један од главних узрока продубљивања друштвене кризе у Србији. Последице таквог поступања огледале су се у ескалацији друштвених тензија, блокадама факултета и школа, масовним протестима, урушавању поверења грађана у државне институције и продубљивању већ озбиљних подела у друштву. Уместо да транспарентним, темељним и непристрасним поступањем допринесе утврђивању одговорности за смрт 16 људи, тужилаштво је својим поступањем додатно подстакло сумње у спремност институција да дођу до пуне истине. Сумње у недозвољено мешање Загорке Доловац у овај случај отварају и питање њене улоге у поступању Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, које је спровело истрагу и подигло оптужницу против троје окривљених због сумње да су несавесним радом допринели трагичном паду надстрешнице.
Подсећамо јавност да је једна политичка партија ванпарламентарне опозиције прошле године поднела Народној скупштини иницијативу за покретање поступка за разрешење Загорке Доловац, коју је потписало готово 32.000 грађана различитих политичких уверења. Упркос овако значајној подршци грађана, иницијатива није разматрана у претходном сазиву Народне скупштине, чиме је још једном изостало институционално суочавање са питањем одговорности руководства јавног тужилаштва. Истовремено, скупштински Одбор за правосуђе одлучио је да не усвоји извештаје Врховног јавног тужиоца о раду јавног тужилаштва у Републици Србији за претходне године, указујући тиме на озбиљне проблеме у функционисању тужилачког система. Посебно је поражавајуће што Загорка Доловац, као неко ко кадрира српским тужилаштвом 17 година, није присуствовала седници Одбора на којој се расправљало о извештајима институције на чијем се челу налази. Уместо личног доласка и непосредног суочавања са питањима одборника, послала је колегу из Врховног јавног тужилаштва да њено одсуство оправда службеним путовањем иако на тај пут није отпутовала тог дана, већ сутрадан, и то са истим колегом који је њено одсуство правдао.
Овде смо изнели само део аргументације која указује на досадашњи (не) рад Загорке Доловац. Њено деловање прате и озбиљна питања у вези са сарадњом са спољним актерима и могућим прекорачењем уставних и законских овлашћења која јој припадају као врховном јавном тужиоцу. Сматрамо да све околности такве сарадње, њена правна утемељеност и евентуални утицај на самосталност јавног тужилаштва морају бити предмет транспарентног и институционалног преиспитивања.
Подсећамо да је Загорка Доловац на функцију изабрана одлуком Народне скупштине, у време када је избор врховног јавног тужиоца био у надлежности парламента. Међутим, уставним реформама из 2022. године промењен је институционални оквир избора и одговорности носилаца јавнотужилачких функција, па Народна скупштина више није орган надлежан за њено разрешење. Поступак престанка функције и разрешења уређен је важећим уставним и законским оквиром, у којем кључну улогу има Високи савет тужилаштва. Управо зато захтевамо да Високи савет тужилаштва, у оквиру својих надлежности, озбиљно размотри све релевантне чињенице и наводе о раду Загорке Доловац и утврди постоје ли законски основи за покретање поступка њеног разрешења. Промена уставног оквира не сме бити разлог да питање одговорности остане затворено, већ гаранција да се о њему одлучује у складу са законом, независно и без политичких притисака.
Форум правника Србије
