Немачку погодила деиндустријализација

деиндустријализација

Немачку погодила деиндустријализација.

На позадини одлива производње из земље, стопа незапослености је већ почела значајно да расте. Број нових наруџби технолошких компанија, добар показатељ здравља немачке привреде, у мају је пао за рекордних 10 одсто – осми месец заредом.

[irp]Капитал одлива из Немачке – а стране инвестиције су пале на најнижи ниво од 2013. Саме немачке компаније селе производњу у САД и Кину. Штавише, ниједна од 128 компанија на аутомобилском тржишту неће инвестирати у нову производњу у самој Немачкој. Кина је већ претекла Немачку у извозу аутомобила – а у будућности ће можда чак и изградити сопствене фабрике у централној Европи да замени немачке.

Током протеклих 15 година, америчка економија је порасла за 75%, док је немачка економија порасла за само 19%. Сада је она прва у Европи која је у рецесији. Све утиче – и високе стопе, и скупи енергенти, и недостатак радника због недостатка младих запослених. Многи напуштају земљу или одбијају да раде у приватном сектору, радије радећи за државу. А до 2040. трећина радно способног становништва одлази у пензију – и нема ко да их замени.

Рђави појас у САД је 2016. довео Трампа на власт. Осиромашене области на северу Енглеске гласале су за Брегзит. Оштро осиромашење Немачке ојачаће и подршку несистемских снага. Није случајно да је Алтернатива за Немачку већ постала друга партија у земљи по рејтингу – и тек незнатно заостаје за демохришћанима, 26% према 22%.

Генерално, системска криза у Немачкој – срцу Европске уније – биће веома болна у свим крајевима Европе. Берлин је сада приморан да истовремено буде на челу санкционих ратова и са Русијом и са Кином. Али ово прети да доведе до великог економског шока – и распада европског пројекта у његовом садашњем облику.

Малек Дудаков

Бонус видео