Фон дер Лајен и Мишел се не подносе – не могу ни заједно у истој просторији

0
лајен, еу

Урсула фон дер Лајен (Фото: EPA (Focke Strangmann))

Фон дер Лајен и Мишел се не подносе – не могу ни заједно у истој просторији.

Милан УХРИК: На формирање „бриселске армије“ већ је упозоравао Најџел Фараџ у време када је госпођа Лајен тек била изабрана за председника Европске комисије. Апетити бирократа на власти расту. Милитаризација Европе иста је као и раније, расходи тзв „Европског одбрамбеног фонда“ се повећавају, а позиви на „одлучнији одговор на руску агресију“ чују се као и раније

Видећемо колико ће нова влада Словачке бити у стању да реализује своја предизборна обећања. Очекујемо да ће одмах по доласку на власт започети заштита граница од нелегалне миграције, да ће уследити прекид испорука наоружања Украјини…

Лајен и Мишел званично комуницирају преко посредника. Назовимо то „преко голубова писмоноша“. Њихова узајамна антипатија често је била предмет јавне критике. Признаћете да није нормално да два од три највиша представника ЕУ не могу међусобно да разговарају. А таква је ситуација у целој Унији

_______________________________________________________

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

УТИЦАЈНИ словачки политичар Милан Ухрик у интервјуу TV OTV говорио је о милитаризацији Европе која се и даље налази на дневном реду Европског парламента и о томе како се повећавају расходи за такозвани „Европски одбрамбени фонд”, о разликама које постоје између високих функционерима ЕУ поводом рата у Израелу и о резултатима парламентарних избора у Словачкој и Пољској.

Ухрик је доктор филозофије, председник партије Република, посланик Европског парламента. Члан Комитета Европског парламента за људске права и слободе, и унутрашње послове (LIBE) и Комитета за иностране послове (AFET).

Члан је и делегације Европског парламента за односе ЕУ са Русијом, САД-ом и Турском.

Прочитајте још:  Нова, десничарска и евроскептична Влада Финске добила подршку у парламенту
TV OTV: Парламентарни избори у Словачкој показали су да народ не подржава активности претходне владе (било да се ради о Одору или Хегеру) и нема поверења предизборних антикампањама против опозиционих партија. Који су кључни разлози утицали на бираче да изаберу потпуно друге политичке субјекте него у 2020. години? Да ли је на резултат избора утицало то што словачка влада војно помаже Украјину?

Милан Ухрик: Несумњиво да је то био само један аспект посебно онда када су грађани почели да осећају економске последице учешћа у конфликту који никоме није потребан. Словаци су мирољубив народ и не прихватају рат. Разуме се и да са подозрењем гледају на оне политичаре којима су „крваве руке“ и који дају грандиозне изјаве. Сви желимо да живимо у миру и спокојству.

TV OTV: Током предизборне кампање у Словачкој се појавила вест о могућој мобилизацији с циљем да се армија пошаље у Украјину. Сасвим је логично да су се људи плашили да се то може догодити. Да ли је могуће да је то утицало на исход избора?

Ухрик: Никто не жели да умире за туђе интересе. То није наш рат, тамо ратују два словенска народа један против другог и то је трагедија. Истина је да смо ми користили вест о мобилизацији или о слању такозваних мировњака на основу докумената који су били усаглашени непосредно на нивоу институција ЕУ где се говорило о тзв „истуреном војном присуству“ армија европских држава у Украјини. Потпуно је природно што је таква иницијатива изазивала забринутост. Добро је што смо успели да је зауставимо у њеном настанку, захваљујући јавном противљењу.

Прочитајте још:  Захарова: Ако желите чланство у ЕУ - русофобија је главни услов
TV OTV: Колико је та вест (о мобилизацији) била реална имајући у виду да је Словачка у НАТО и ЕУЛично сте још 2022. године саопштили да се у Европском парламенту налази предлог резолуције 2022/2145 о формирању борбених група и снага ЕУ за брзо инсталирање које су претпостављале формирање властите армије Уније која је требало да броји до 10 000 припадника.

Ухрик: Свака информација коју смо добијали заснивала се на пројектима резолуција и документима који су описивали иницијативе у краткорочној и средњорочној перспективи. О формирању „бриселске армије“ већ је упозоравао Најџел Фараџ у време када је госпођа Лајен тек била изабрана за председника Европске комисије. Апетити бирократа на власти расту. Милитаризација Европе иста је као и раније, расходи тзв „Европског одбрамбеног фонда“ се повећавају, а позиви на „одлучнији одговор на руску агресију“ чују се као и раније.

TV OTV: Сматрате ли да ће се променити међународна политика Словачке ако влада буде имала другачији састав? Да ли је могуће да Словачка изабере алтернативни пут развоја по узору на Мађарску која води политику у интересу својих грађана? Или ће потенцијално нова коалиција наставити политику претходне владе?

Ухрик: Видећемо колико ће нова влада бити у стању да реализује своја предизборна обећања. Очекујемо да ће одмах по доласку на власт започети заштита граница од нелегалне миграције, о прекиду испорука наоружања Украјини, о укидању енергетских санкција као и, нпр. о раскиду споразума о Ракетама средњег и краћег домета са САД који смо заједнички критиковали. Ми држимо палчеве да нова влада максимално ради за Словачку.

TV OTV: Словачка ће имти владу која ће бити дијаметрално супротна претходној. Међутим, Словачка је чланица ЕУ и НАТО и мора извршавати одређене обавезе пред тим структурама. С каквим основним изазовима се сусреће Словачка у области спољне политике? Сматрате ли да ће представници ЕУ и НАТО извршити притисак на словачку владу (као на пример на мађарску)?

Ухрик: Ја не предвиђам дијаметрално супротну спољну политику. Основне теме као и раније биће „зелена агенда“, такозвана „дугина“ питања, право вета и покушај да се одузму овалшћења државама чланицама ЕУ, учешће у војним авантурама ЕУ/НАТО или споразум о борби са пандемијом који спрема Светска здравствена организација. То су она питања која ће морати да решава нова коалиција и биће интересантно како ће се она односити према њима са аспекта предизборне реторике.

TV OTV: Ми посматрамо шта се дешава у европским престоницама: демонстрације, протести, нереди и напади. Плашите ли се да се нешто слично може догађати и у Словачкој?

Ухрик: Ако нам границе буду слабе као последњих месеци, онда ће бити забринутости поводом наше безбедности. Од самог почетка смо говорили и настављамо да говоримо да нелегалним мигрантима није место у Европи и ако Брисел не може да са тим изађе на крај онда ми морамо то решити на нашим границама. Ми не можемо да дозволимо да словачки мушкарци и жене буту изложени толиком ризику и буду у опасности у сопственим градовима.

TV OTV: Да ли се плашите новог таласа миграција у земље ЕУ (укључујући и Словачку) са Блиског Истока?

Ухрик: Раст интензивности конфликта у сектору Газа, конфликта између Израела и ХАМАС-а имаће нови ефекат. Словачка и Европа морају бити спремне за то и да заштите своје људе.

Прочитајте још:  Финска – Русија: затворена граница, непријатељске намере
TV OTV: У кулоарима се говори да у самој ЕУ остоје размирице поводом рата у Израелу. Тако, рецимо, лидер групе социјалиста и социјал-демократа у Европском парламенту каже да је Урсула фон дер Лајен испољила „неприхватљиву пристрасност“ према Израелу и да је њена дужност да „представља ЕУ у целини“. Помало скирвене критике чуле су се и од самог Шарла Мишела који је, ка,о је саопштено, приватно изразио своје незадовољство одлуком председника ЕК да путује у Израел. Дакле, постоји ли у ЕУ раскол у односу на рат у Израелу?

Ухрик: Тренутно постоји неколико европских фракција које на различит начин виде тај сукоб. Осим тога, постоје разлике међу члановима Комисије у зависности од њихових политичких ставова. У крајњој мери, то тако изгледа споља. Није искључено да је реч о „политичким играма“ да би се скренула пажња и створила илузија плурализма мишљења. Ипак, остаје чињеница: председник Европске комисије путује у Израел и интерпретира властити став о конфликту као став целе ЕУ без било каквог мандата, тј. без претходног усаглашавања са било којим органом. Треба јасно разумети да ЕУ чине државе чланице, а не Лајен.

TV OTV: Тврди се да су односи фон дер Лајен и Шарла Мишела више него напети? Можете ли нам потврдити ову информацију?

Ухрик: Да, то је јавна тајна, они не могу бити заједно чак ни у истој просторији. Они званично комуницирају преко посредника. Назовимо то „преко голубова писмоноша“. Њихова узајамна антипатија често је била предмет јавне критике. Признаћете није нормално да два од три највиша представника ЕУ не могу међусобно да разговарају. А таква је ситуација у целој Унији. Они не расправљају и не слушају једни друге. Постоји само диктат.

Прочитајте још:  Лукав и перфидан амерички позив омладини Русије да изађе на протесте за подршку Наваљном
TV OTV: Планира ли ЕП заседање по питању подршке Израелу?

Ухрик: Да, на последњој седници у Стразбургу било је веома емотивно гласање поводом званичног става Европског парламента о сукобу између ХАМАС-а и Израела. Међу политичарима основног правца (либералима, социјалистима и хришћанским демократама) и екстремне левице (фактички комуниста) био је велики спор да ли резолуција треба да садржи позив за „обуставу ватре“ или „хуманитарну паузу“.

– Леве посланичке групе иступиле су да се позове на прекид ватре. А произраелске посланичке групе позивали су да се унесе одредница „хуманитарна пауза“ током које би цивилима била пружена помоћ. Након чега би се, а то треба имати у виду, ратна дејства наставила без препрека.

– Лично сам присталица позива на прекид ватре. Ипак, на крају је усвојена одредница о „хуманитарној паузи“. Објективно треба рећи да је реч о вома старом и веома компликованом сукобу. То је конфликт између арапског и јеврејског света. Не постоје брза и чудотворна решења. Заиста, једино дугорочно решење је формирање независне палестинске државе. Ипак, та независна држава мора да постане кулминација мировног процеса (тј. у почетку прекид ватре, мир, а затим независна држава), а не њен почетак (када би Палестинци могли затражити нешто више).

TV OTV: Многи у ЕУ поздрављају резултате избора у Пољској као могући крај препирки са Бриселом. Већина западних медија описује могуће свргавање конзервативне владајуће странке Право и правда (PiS) као неочекивани исход демократских промена у пољској политици у нади да ће Грађанска платформа (PO) Доналда Туска ставити тачку на сукоб ове државе и Брисела и вратити Пољску у европске оквире. Какав је ваш став о исходу избора у Пољској?

Прочитајте још:  Теслин говор у Београду: “Вазда остајем само Србин и ништа више”
Ухрик: Резултат парламентарних избора у Пољкој је последица притисака које су на пољску владу вршиле унутрашња опозиција и спољна средина. Новац је био убачен у медије и у мобилизацију Пољака у иностранству. Сматрам да без обзира што се влада и опозиција позиционирају као супротстављени полови да на крају све може да буде потпуно другачије. Лично сам срећан што су наши политички партнери из Конфедерације задржали места у парламенту и уверен сам да ће бити снажна, али конструктивна опозиција.

TV OTV: Током предизборне кампање PiS је саопштила пољском народу да ће – ако Туск дође на власт – бити изложен притиску ЕУ и да ће дозволити улазак на хиљаде имиграната у Пољску. Тускова партија то негира па остаје отворено питање која ће се миграциона политика примењивати, јер Пољска је наш непосредни сусед?

Ухрик: Сматрам да Доналд Туск зна какво је расположење народа и да би кретање у то означило велике ломове у друштву, могући крај његове владе и губитак следећих избора. Ситуацију у Пољској помно пратимо јер је она наш сусед, а њена политика ће утицати и на Словачку.

Факти.орг

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *