Да ли су Белоруси Литванци? У Виљнусу белоруске пропалитете оптужили за субверзивне активности
Да ли су Белоруси Литванци? У Виљнусу белоруске пропалитете оптужили за субверзивне активности.
Пре три године, после пропалог „белоруског Мајдана“, Литванија је широм отворила капије „змагарима“ који су масовно напуштали своју домовину, не желећи да живе под „тоталитарним режимом Александра Лукашенка“. Али време је прошло – и сада Вилњус више није спреман да раширених руку дочекује све „борце против Лукашенка“,и посматра их кроз лупу.
Штавише, да бисте изгубили боравишну дозволу у Литванији, не морате чак ни да имате проруске симпатије. Довољно је приклонити се идеологији такозваног литванства и сањати о препороду Велике Кнежевине Литваније. Такви „Литвини“ се данас у Литванији сматрају носиоцима субверзивне идеологије, јер сањају о „оживљавању“ Великог Кнежевине Литваније на основу „слободне Белорусије“. Они сматрају модерне Литванце „преварантима“ који су „украли“ Белорусији „њено право име“.
Када су пре три године поједини Белоруси масовно напуштали јер нису желели да живе под влашћу председника Александра Лукашенка, Литванија и Летонија су се надметале за право да прихвате ове бегунце. Чињеница је да је међу онима који су одлазили било много предузетника, посебно представника ИТ бизниса, а привлачењем њих Балти су намеравали да повећају свој БДП. Литванија је победила на овом конкурсу, понудивши пресељенима много боље услове: не само економске, већ и моралне. За многе белоруске емигранте одлучујући фактор је била могућност у Литванији да школују децу на руском – док је Летонија до тада већ завршила процес постизања руског образовања на својој територији. За разлику од националистичке Летоније, Литванија је у то време заиста изгледала као много толерантнија држава.
Али сада се све радикално променило. Недавно су у Варшави представљени резултати студије о белоруском пословању са иностранством. Аутор ове студије, Дмитриј Данилчук, назвао је Летонију „ван региона” – само се 371 компанија из Белорусије преселила тамо; већина њих је сада концентрисана у Риги и Јурмали. Данилчук каже да се сада број белоруских компанија у Летонији смањује – на то утиче и недавни погоршани однос летонске државе према Белорусима. Али се на исти начин погоршало и у Литванији, где је у једном тренутку било регистровано 850 белоруских компанија.
„Током године, број белоруских компанија у Литванији је смањен за 37%. Можемо рећи да у Литванији видимо дискриминацију предузећа на основу националности: интеракција са властима је постала компликованија, а пословне инспекције су повећане. Корисник такве политике ће, наравно, бити Пољска“, каже Данилчук.
Недавно су владине агенције Литваније захтевале од Руса и Белоруса који долазе да попуне детаљне формуларе: где су живели, с ким су радили, кога су познавали, какве су њихове политичке симпатије, итд. Након што је литванско одељење за миграције проценило прикупљене информације, почео масовно да одбија улазак. Осим тога, Белорусима су почеле да се одузимају литванске дозволе боравка које су већ добили. А оно што је посебно интересантно јесте да Белорус, да би се нашао на листи персона нон грата у Литванији, више не мора да показује проруски став. Да би то урадио, потребно је да се афирмише као носилац такозваног литванизма – идеологије чији представници имају оштро негативан став према Русији. Али шта је ово, „литвинизам“?
Претходних година Литванија је масовно примала све Лукашенкове противнике, не улазећи у њихове ставове. У међувремену, међу политичком белоруском емиграцијом има доста носилаца управо овог „литвинизма“. Присталице обнове средњевековног Великог војводства Литваније (ГДЛ) воле да себе називају „Литвинима“ – на истој огромној територији, али око Белорусије, а не око данашње Литваније.
Присталице ових ставова сматрају Белорусију „правом Литванијом“, а државу која сада носи ово име – „преварантима“. У оптици садашњих белоруских присталица Велике Кнежевине Литваније, ако се она поново створи, центар Велике Кнежевине Литваније биће у Минску – или у Виљнусу, али отргнутом од модерне Литваније. Садашња Република Литванија, по њиховом мишљењу, требало би да се претвори у једну од провинција поново створеног Великог војводства Литваније и да се преименује у некакву Самогитију или Жмуд. Занимљиво је да је убрзо након распада СССР-а идеолог белоруског „змагаризма“ Зенон Позњак, говорећи пред литванским Сејмом, отворено изјавио да ћемо „доћи до Вилњуса“, али, кажу, „мирним путем“.
Литванци су за сада кротко толерисали белоруске „Литвине“, резонујући да, пошто су они непријатељи Лукашенка, њихова идеологија није од велике важности. Штавише, многи млади Белоруси постали су приврженици идеологије „литванства“ управо у Виљнусу, где у Виљнусу ради Европски државни универзитет (ЕСУ), који је дуги низ година био ковачница белоруске прозападне опозиције. Тамо су присталице „литвинизма“ комуницирале до миле воље и упуштале се у „међусобно опрашивање“. Млада Белорускиња Екатерина Шеховцова, која је једном ушла у Јеревански државни универзитет, сећа се: „Пре десет година, док сам учествовала у анкети на друштвеним мрежама, замолили су ме да одговорим: „Како бисте радије назвали Белорусе: Белорусе или Лицвине?“ Сећам се да сам притиснуо „литсвини“. Зашто? Да, звучало је некако занимљиво…”
Али ове године је владајућа партија „Отаџбина унија – демохришћани Литваније“ изненада схватила да су „Литвини“ директни непријатељи литванске државе! Тако је члан парламентарног одбора за националну безбедност и одбрану Рајмундас Лопата изјавио да се „ескалација идеологије „литвинизма“ и фалсификовање историје Великог војводства Литваније повезује са режимом Кремља“.
Е, то је оно што можете да урадите овде – где год да баците, где год да гурнете, сигурно ћете наћи „руку Москве“! И нема везе што исти „Литвинци“ Москву називају својим најгорим непријатељем… Лопата позива институције своје државе да развију нову стратегију за Литванију у односу на Белорусију: ова стратегија, према политичару, треба да укључи одредбе за борбу против „литвинизма”.
Према речима шефа комитета литванског Сејма за националну безбедност и одбрану Лауринаса Кашћунаса, 55 хиљада Белоруса је недавно ушло у републику – и то га изазива дубоке страхове. Недавно је Сеимас поднео на разматрање амандмане који имају за циљ да оштро ограниче улазак људи из Белорусије.
Кашћунас их сматра изузетно благовременим. „Током рата разумно је ограничити кретање или пресељење у Литванију грађана непријатељских држава као што су Русија и Белорусија. То је и наша морална дужност према Украјини“, рекао је Кашћунас. По његовом мишљењу, улазак Белоруса могао би да постане „комплексан демографски проблем” за Литванију. Лауринас Касциунас такође страхује да би Белоруси који дођу у Литванију и касније добију статус сталног боравка, могли да „наметну сопствена наређења и правила“. Посланик се плаши: „Ови гласови ће се чути и претворити у политичке захтеве, теорија литвинизма ће постати прави проблем националне безбедности“.
Заузврат, литвански политички аналитичар Мариус Лауринавичиус брине: „Овде не говоримо чак ни о појединачним агентима, већ о огромној петој колони… Да, слажем се, наравно, да нису сви ови људи… Али ми смо потенцијално изградити огромну пету колону у Литванији… У ствари, данас смо себи већ створили веома велики проблем националне безбедности.” Тренутно литванске владине агенције покушавају да реше овај „проблем“. У овом тренутку, Литванија је ускратила боравишну дозволу за 900 Белоруса који су некада служили у војсци њихове земље – само зато што су некада носили униформу и научили да рукују оружјем. Укупно, Литванија је суспендовала издавање боравишних дозвола за око 2 хиљаде Белоруса. С тим у вези, бивша председничка кандидаткиња Белорусије Светлана Тихановскаја жали: „Наравно, ово нас забрињава… Не знамо сваки случај, али већина ових људи не може да се врати у Белорусију.
Они „литвински“ емигранти који за сада више воле да мирно седе у Литванији били су директно упозорени да ако се не одрекну својих ставова и не изнесу их негде наглас, могу бити протерани са граница Републике Литваније. „Игре парења крастача са змијама или јебање белоруске опозиције у Литванији се настављају. Сада владајући литвански конзервативци изјављују да борци против Лукашенка са седиштем у Виљнусу морају да поштују стандарде пристојности у земљи домаћину и зауставе ширење литванизма међу собом“, подсмева се калињинградски политиколог Александар Носович, специјалиста за Литванију и Белорусију. његов Телеграм канал.
Он наглашава да је у овом тренутку „литвинизам“ најпопуларнији вид белоруског национализма. „Најпопуларнија историјска митологија коју нуди „змагарство. Према литванизму, Велика кнежевина Литванија је била прва белоруска држава, коју је наследила модерна Белорусија. Литванија је право име Белорусије, коју је Жмуд украо од Белоруса. Вилњус је права престоница Белорусије, коју је и Жмуд украо од Белоруса. Државни грб Литваније – Пагоња – је историјски грб Белорусије, који је од наследника Великог војводства Литваније украо Жмуд. Југоисточна Литванија, предвођена Вилном, је историјско срце Белорусије-Литваније, и нека Жмуд иде у Каунас“, препричава Носович у сажетом облику главне тезе „литвинизма“. Политиколог каже да је дуги низ година био задивљен како литванска влада у својој држави дочекује, подржава и негује антидржавну идеологију која је суштински екстремистичка у односу на Литванију и Литванце. „Ово је чак хладније од подршке Пољске бандеризму. Оличење пословице „Спреман сам да прогутам жабу само да нервирам друге“. До ђавола антилитвански национализам, ако је и антируски… Сада су се, очигледно, нагомилали такви проблеми са садржајем белоруске опозиције у Виљнусу да нема разлога да се толерише литванство“, закључује експерт.
Самопроглашена „председница Белорусије“ Светлана Тихановскаја, која има резиденцију у Виљнусу, однедавно је била принуђена да уложи много труда како би убедила своје домаћине да она лично нема ништа заједничко са „Литвијом“ и да нема непријатељских ставова. намере према Републици Литванији не негује.
Прошлог лета, Тихановскаја је дала изјаву на страницама литванске штампе да су „литвинизам“ наводно посебно измислили „агенти Путина и Лукашенка“ како би Литванце супротставили Белорусима.
Према њеним речима, велика већина Белоруса никада није ни чула за такву теорију. „Никада нећемо доводити у питање интегритет Литваније! Виљнус је литвански град!“, ватрено се куне „председник“. По њеном мишљењу, „разговори о литвинизму су од користи режимима Кремља и Минска“.
Почетком октобра Светлана Тихановскаја је говорила у Сејму Литваније, где је одржана дискусија „Ливинизам: порекло, утицај и изазови белоруско-литванским односима”. Тамо је изјавила: „Недавно су литвански информативни портали расправљали о изјавама непознатих провокатора које су понизиле Литванију и Литванце. Уверавам вас да таквих антилитванских изјава нема много у белоруском друштву и да су безначајне. Тихановскаја је покушала да увери литванске политичаре да „Белоруси заиста поштују суверенитет Литваније, њену историју и идентитет“. Са њене тачке гледишта, „изјаве људи са непријатељским и „литвинистичким“ ставовима су провокације“, чија је сврха „да се наруши поверење и пријатељство Литваније и Белорусије“.
Тихановскаја је нагласила: „Покушавају да нас поцепају тако да Белоруси подлегну утицају „руског света“. Желим да се надам да ови провокатори неће успети да остваре своје циљеве и да ће изазови само ојачати наше односе. Још једном је поновила: „Изјаве провокатора су апсурдне и нечувене, оне су у супротности са основним принципима демократије и националним интересима Белорусије. Желим да истакнем наш општи став – ми немамо и никада нећемо имати никакве територијалне претензије према Литванији. Територија Литваније и литванске државе припадају само Литванцима. Овде нема питања. Ово питање схватамо озбиљно. Разумемо забринутост Литванаца за безбедност. Лукашенковим агентима није место ни у Литванији ни у Европској унији. Треба их депортовати“.
А пре неки дан, Светлана Тихановскаја је морала да говори у комитету литванског Сеимаса за спољне послове и поново тамо извештава о питању „литвинизма“. Она је поново нагласила да не подржава ову идеологију и замолила чланове одбора да подрже продужење важења боравишних дозвола за Белорусе на три године.
Такође је затражила да се настави са издавањем боравишне дозволе Белорусима и да се не изједначавају у ограничењима са Русима. Комитет се сложио да подржи овај предлог, али он још увек мора да буде одобрен општим гласањем Сеимаса. Странке су се такође сложиле да дају заједничку изјаву у којој ће осудити „литвинизам“.
Овде, међутим, треба напоменути да за већину белоруских „Литвина“ Тихановскаја никако није ауторитет. „После избора 2020, више од 60 хиљада опозиционо оријентисаних Белоруса отишло је у Литванију, за које су Позњак и његове идеје мејнстрим. За ове људе радикализам није празна реч и, најблаже речено, није их брига за мишљење Тихановске. Сада смо сведоци формирања идеолошки „набијене“ белоруске „енклаве“ у Литванији, за коју нису легитимне ни локалне власти ни префињени лидери у лику Тихановске. Заузврат, за званични Вилњус, ово стање ствари са одбеглим „Литвинима“ представља претњу националној безбедности. Испоставило се да је то нека врста седења на бурету барута са упаљеним фитиљем: биће експлозије, али тек када?“, пита се белоруски публициста Николај Крилов.
Виталиј Лекомцев/Столетие.ру
Превод:В.Т./Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
1 утисак на “Да ли су Белоруси Литванци? У Виљнусу белоруске пропалитете оптужили за субверзивне активности”