ЕУ нас подржава у нашем самоуништењу: Ако ископају литијум на Дрини, стићи ће отрови и до Београда!

“Постоји нешто што се зове Мендељејев периодни систем елемената. Под редним бр. 3 у МПСЕ-у, налази се ЛИТИЈУМ, који предводи групу алкалних метала.

У МПСЕ-у, има нешто што се зове дијагонални ефекат: Да 1. елемент у једној групи, по својим хем. особинама јако подсећа на 2. елемент у следећој групи, а то је овде МАГНЕЗИЈУМ.

МАГНЕЗИЈУМ даје живот биљном свету и има идентичне хемијске особине са ЛИТИЈУМОМ, с тим што је ЛИТИЈУМ агресивнији и истискује МАГНЕЗИЈУМ из његових једињења.

МАГНЕЗИЈУМ је у природи слободан, док је ЛИТИЈУМ заробљен. Са животно важним разлогом.

МАГНЕЗИЈУМ је као доброћудни пензионер, који седи на клупи и одмара.

ЛИТИЈУМ је као млади, пунокрвни пастув који, кад види птицу у лету, преврнуће и клупу и пензионера.

Зато је Бог сместио ЛИТИЈУМ у утробу земље, а МАГНЕЗИЈУМ, који ствара биљни живот, на површину земље.

Чим ослободите ЛИТИЈУМ и пустите га на површину земље, ту више живота нема. Ни за биљке, ни за животиње. Ни за људе.

ЕУ је, 3 дана уназад, на својим званичним порталима објавила да је Јадарска долина у Србији ЖРТВОВАНА за потребе Зелене Европе.

Ми углавном ћутимо, уљуљкани у своме немешању, док људи не почну да умиру, јер тај ће отров Дрином и Савом и до Београда стићи.

Добро бити неће.

Најплоднија земља у Србији је Метохија. А тамо, људи моји, више не можемо ни да одемо. Отели су нам је.

Следећа најплоднија земља у Србији је управо на мети РиоТинта: Јадарска долина, Мачва и Подриње.

А чини се да ни тамо ускоро више нећемо моћи да одемо. И њу ће нам отети.

Ако на овај начин истерамо сељаке са наше најплодније земље, сви ћемо врло брзо спознати и осетити шта значи земља у односу на калдрму.

Новац, новац, новац!

Тек кад последње дрво буде посечено, тек кад последња риба буде уловљена и последња птица убијена, схватићете да се новац не може јести.

Никада се, откад је Срба, већа опасност над нама није надвила. ЕУ нас подржава у самоуништењу, а народ не зна ништа, опијен. Њихова деца овде нису, нити ће бити. Ни деца њихове деце.”

Др Душан Станојевић