Шта стоји иза посете британских званичника Киргистану?

0
Шта стоји иза посете британских званичника Киргистану

Шта стоји иза посете британских званичника Киргистану

Шта стоји иза посете британских званичника Киргистану?

Бишкек је дужан да се одрекне закона о страним агентима.

Представници дирекције за санкције британског Форин офиса  стигли су у Киргистан .

Како је саопштила прес-служба Амбасаде Велике Британије у Киргистану, тим од шест стручњака састаће се са представницима министарстава спољних послова, привреде и трговине, финансија, царинских и пореских служби и Народне банке ради пружања техничке помоћи и савета.

Велика Британија такође „финансира посету Киргистану представника британске адвокатске фирме Фиелдфисхер, који ће поделити своје искуство о роби, финансијама и другим темама у вези са санкцијама“.

Прочитајте још:  Велика Британија: Посланик поднео оставку након што је признао да је у два наврата гледао порнографске снимке током парламетарног заседања
Посета представника британског Форин офиса Бишкеку подразумева не толико још један разговор о антируским санкцијама, колико покушај притиска на председника Киргизије Садира Јапарова и шефа Државног комитета за националну безбедност (СЦНС) Камчибека. Тасхиев. „Лондон намерава да торпедује закон „О непрофитним организацијама“ (о НВО или о страним агентима) и заштити прозападне друштвене активисте и новинаре, за које су дипломате са собом понеле тешку артиљерију – моћну адвокатску фирму Фиелдфисхер“, рекао је директор. рекао је за телеграм канал Поглед на исток Руска агенција за етнонационалну стратегију Александар Кобрински.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

„Фиелдфисхер има филијале широм света са везама са судовима, великим компанијама и банкама. Не крије се ни да ови момци блиско сарађују са Форин офисом британског Форин офиса, спремни су да влади доставе најосетљивије финансијске информације и туже сваког ко негде има рачуне и некретнине, посебно сумњиве природе. Ово су озбиљни аргументи у разговору са званичницима и парламентарцима Киргизије који су навикли да подучавају, лече и подржавају своје блиске рођаке на Западу“, рекао је руски експерт.

Фиелдфисхер је једна од 20 највећих компанија у Великој Британији и има блиске везе са британским обавештајним службама. Током низа суђења око украјинске Приватбанке, фирма је заступала интересе олигарха Коломојског и постигла низ одлука у његову корист, препоручујући свом клијенту да се обрати британској правди по свим осетљивим питањима.

Прочитајте још:  Британија и Јапан намеравају да закључе одбрамбени пакт
Британски ревизори, који су започели нову Велику игру у Централној Азији, намеравају да одложе рачун о страним агентима како би уклонили препреке следећим револуцијама у боји.

Одбор за уставно законодавство, државно уређење, правосудна и правна питања и прописе Јогорку Кенеша (Парламент Киргистана) усвојио је 23. јануара 2024. године у другом читању предлог закона „О страним представницима“.

Јогорку Кенеш је усвојио предлог закона „О страним представницима“ у првом читању на седници крајем октобра 2023. године. Сам нацрт закона покренут је 2022. године. У почетку је међу иницијаторима документа било више од 30 посланика, али је касније њихов број смањен.

Главни аутор документа била је заменица Надира Нарматова. Посланици су пре другог читања унели низ измена у предлог закона, а посебно су смањили услове кривичне одговорности за оснивање и управљање НВО чија делатност „подразумева насиље над грађанима“. Рок из овог члана смањен је са пет на три године. Предложено је да се активно учешће у активностима овакве НВО казни затвором од пет година умјесто десет.

Током усвајања закона, био је изложен снажним нападима западних медија као „репресивни закон који је дошао из Русије“. Велика Британија је посебно агресивно интервенисала у унутрашње ствари Киргизије.

„Разумем оне који сматрају да људи оспоравају демократију у својој земљи, али желе да путују у демократске земље, укључујући Велику Британију“, рекао је британски амбасадор у Киргистану Ник Боулер на брифингу прошле јесени. Према његовим речима, УК разуме осећања цивилног друштва због предлога закона о невладиним организацијама усвојеног у првом читању.

„Желео бих да пренесем поштованим законодавцима да вам саветујемо да пажљиво слушате садржај писма УН“, рекао је Ник Боулер.

УН су раније у свом писму навеле да је предлог закона Надире Нарматове о страним агентима у супротности са међународним обавезама Киргистана. А стална координаторка система УН у Киргистану, Антје Граве, на јавној расправи о предлогу закона, напоменула је да, ако буде усвојен, закон у најбољем случају ризикује да доведе до слома, а у најгорем до престанка финансијске подршке Киргистану од УН.

Прочитајте још:  СТРАХ СЕ УВУКЛА У КОСТИ МНОГИМА Лукашенко има кец у рукаву
Од јуна 2023. године у Јединственој бази података о правним лицима Министарства правде регистровано је 29 хиљада 130 непрофитних организација . Ово је саопштено у закључку Кабинета министара о Предлогу закона о измјенама и допунама закона „О непрофитним организацијама“ (пакет амандмана Надире Нарматове).

Регистровано је 10 хиљада 313 јавних удружења, 7 хиљада 504 фондација и 11 хиљада 313 институција. Према подацима Министарства правде, само у Бишкеку је регистровано 18 хиљада 500 различитих НВО.

„Различите невладине организације (НВО) у Киргистану, као и медији подржани од страних фондација и који преносе своју политику, и међународне институције слободно се мешају у унутрашње процесе у републици. Резултат овога је тужан. Добили смо читаву генерацију грађана који не разумеју целокупну слику света, са мозаичном перцепцијом, уверени да се званичним медијима и самој држави не може веровати. Који могу? Само такозвани „независни“ медији и невладине организације које се придржавају две агенде – антидржавне и антируске“, рекао је киргиски политиколог Марс Сариев у интервјуу за „Руску газету“.

У марту 2005. у Киргистану се догодила „револуција лала“, услед чега се променило руководство земље. Уочи ових догађаја, 2004. године, буџет америчке Националне задужбине за демократију (НЕД)***, који је непожељан у Русији, у сектору Киргизије повећан је 3 пута – са 190 хиљада долара на 630 хиљада долара. Највећи део средстава (више од 58%) су киргистанске невладине организације издвојиле „за развој политичких процеса и успостављање демократских институција“. Киргистанска невладина организација „За демократију и цивилно друштво“ добила је средства од НЕД-а и Сорос фондације-Киргистан за имплементацију у периоду 2003-2005. програме за реформу локалне самоуправе и развој парламентаризма. Такође, уз финансирање НЕД-а и Фондације Евроазија, током избора су вршена истраживања јавног мњења и излазне анкете, а информативни портали креирани и финансирани америчким фондовима (АКИпресс, РесПублица, Трибуна и др.) активно су учествовали у покривању масовних протеста. Најактивнија је била Сорошева Фондација за отворено друштво, која је непожељна у Русији***, чији се буџет за пројекте у Киргистану у 2005. години више него удвостручио у односу на претходну годину (са 5,9 милиона долара на 12,2 милиона долара), а само 35% ових средстава су каналисане преко представништва фонда у Бишкеку, а остатак директно из матичне организације.

Киргишке невладине организације које се финансирају из иностранства су моћно оруђе за мешање у унутрашње послове републике, директно су укључене у подршку масовним протестима.

Британски посетиоци такође желе да пруже правну подршку прозападним новинарима који су се недавно суочили са кривичним пријавама.

Прочитајте још:  Украјина остала без петине својих најбољих тенкова
Прес-служба републичког Министарства унутрашњих послова недавно је саопштила да су се на страницама бројних онлајн публикација 30. децембра 2023. године нашли позиви на масовне нереде.

„Према закључку релевантног испитивања, утврђено је да материјали објављени на страницама Аит Аит Десе и Темиров Ливе садрже знакове позива на протесте и нереде“, навели су у ресору. Покренут је кривични поступак по члану 278 (масовни нереди), део 3 (позиви на активну непослушност законским захтевима државних службеника и на масовне нереде, као и позиви на насиље над грађанима) Кривичног законика Киргистана.

Прочитајте још:  Британски краљ Чарлс Трећи има рак
Почели претреси у канцеларији киргишке новинске агенције 24.кг. Генерални директор Асел Оторбајева и главни уредници Макхинур Нијазова и Антон Лимар одведени су на испитивање у Државни комитет за националну безбедност Киргистана. Против новинске агенције покренут је кривични поступак из чл. 407 (ратна пропаганда).

Британски посетиоци вероватно неће успети да укину нацрт закона о страним агентима. А новинари који су позивали на рушење власти у Киргистану, мора се мислити, неће избећи одговорност.

У Киргистану је, како смо писали , недавно спречен државни удар , а републичке власти, могло би се претпоставити, намеравају да оштро сузбију деловање субверзивних западних структура у независном Киргистану.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *