Више одељења за талентоване спортисте него за математичаре

Планом уписа у средње школе ове године у Србији је први пут предвиђено више одељења за спортисте него за талентоване математичаре. Обдарени за спорт добродошли су у седам школа у седам градова Србије, као и математичари. На републичком нивоу планирано је 280 првака у специјализованим одељењима за спортисте, два одељења више него за даровите за математику. На упису лане генерацију спортиста чинило је укупно осам одељења у Београду, Новом Саду и Суботици, а сада ће их бити 14, рачунајући и нова која се отварају у гимназијама у Сремској Митровици, Ужицу, Новом Пазару и Нишу.

− Неће то бити баш потпуно ново за Златиборски округ, јер је пре четири године последња генерација у Ужичкој гимназији уписала и завршила тадашње спортско одељење. Сада је направљен нови план и програм учења и наставе за талентоване спортисте у одељењима у којима ће бити до 20 ученика. Једно такво оформиће и наша школа, према интересовању ученика кога је до сада увек било и то јесте потреба овог дела Србије − потврђује за наш лист Вукадин Симовић, директор Ужичке гимназије.

Нови план и програм за нова спортска одељења, у чијој је изради Симовић и учествовао, како каже, прилагођен је спортским обавезама ученика, али и њих као и све остале гимназијалце припрема за државну матуру за коју је и те како потребно знање. Пријемни испит био је планиран. Ипак, за ову генерацију га сигурно неће бити. Потребно је да се осмаци пријаве за упис у спортска одељења и доставе потврде спортског клуба, односно савеза одређеног спорта, као сведочанство да дете активно тренира и постиже резултате.

Пријаве и документација подносе се школама 8. и 9. јуна, од 8 до 16 сати. Ранг-листа се формира на основу бодова са завршног испита и из претходног школовања. Уверење гранских спортских савеза, до сада је подразумевало и потврду о оствареним успесима ученика на првенствима у осмом разреду, али ове године републичких такмичења није било, због ванредне епидемиолошке ситуације. Зато ће се рачунати остварени спортски резултати у седмом разреду основне школе који ће утицати на рангирање ученика. Репрезентативцима следује додатних десет бодова, освајачима републичког првенства – осам, за сребрну медаљу – седам, а бронзану шест поена. Ко се домогне гимназијских клупа за спортисте у школи неће имати физичко.

− Растерећен је програм, неће имати пуно предмета по дану. Наши ученици другог разреда обухваћени реформом гимназија имају седам до осам, а будући прваци имаће углавном пет до шест предмета дневно, како смо угрубо израчунали, и онда иду на спорт. Нове генерације неће у распореду имати физичко, јер га иначе имају у изобиљу на тренинзима, али ће добити нове предмете. На пример, спорт и тренинг са једним часом теорије и четири вежбе, који ће бити усклађени са клубовима у којима тренирају, па ће и сам тренинг бити везан за школу.

Ми имамо око 150 клубова у којима тренирају наша деца. Мало ћемо се помучити, свако ће нам дати план тренинга да се усклади са планом и програмом наставе. Најзад се исправља оно што је до сада заиста било непотребно, рецимо, да ученик који тренира кошарку на часу физичког у школи увежбава неки корак у кошарци − дочарава за наш лист Иванка Ковачевић, директорка Спортске гимназије.

Предмет спорт и здравље, из пакета изборних за све гимназије, у Спортској је од почетка био обавеза и остаје у распореду и за будуће генерације талената. Правилна исхрана, хемијски састав намирница, шта су алкалоиди, стероиди, допинг, тренажни процес… − разноврсне су, а стручне теме које ће деца у оквиру тог предмета изучавати. Подразумева се интердисциплинарни приступ учењу и повезивање знања из биологије, хемије и других предмета.

У великој мери деца која уписују спортска одељења теже каријери у професионалном спорту, али ту су и будући високообразовани зналци. Смер је специфичан, програм специјализован, не може се рећи да му је база друштвени, природни, па ни општи смер гимназије, по предметима који се губе и добијају.

− У општој имају биологију, физику, хемију од почетка до краја, осим географије коју губе у трећој години. По новом губе хемију после друге године, али настављају да је изучавају у оквиру предмета спорт и здравље. Делом се ова деца усмеравају ка факултетима физичке културе и менаџмента у спорту, међутим имају физику и биологију све четири године и могу да студирају и природне науке.

Нису до краја ни друштвени смер. Уместо у трећој и четвртој имаће, на пример, филозофију само у четвртој години, социологију такође, али и даље све четири године уче два страна језика, тако да их ништа не спречава да спреме пријемни за студије из групације друштвених факултета. Сви су им путеви отворени − сумира Ковачевићева.

Зашто нема пријемног

Дилема је била да ли да то буде тест који би обухватао теме из биологије, хемије, хигијене, здравих стилова живота или нека врста полигона вежби као додатно мерило за одабир будућих ученика спортских одељења за таленте у гимназијама. Проблематично је то што не може ватерполиста или пливач на исти начин да одговори на захтеве полигона као фудбалер, кошаркаш, одбојкаш или дете које се посветило стрељаштву, јер свака дисциплина има своје специфичности. Међутим, струка је сагласна да би неки вид пријемног ипак требало да постоји, иако га за ову генерацију, неће бити, како је за наш лист објаснио директор Ужичке гимназије.

Миленија Симић-Миладиновић / Политика