Црвене линије Србије

Црвене линије Србије.

Потпредседник Владе Србије Александар Вулин је на састанку са руским председником Владимиром Путином током Источног економског форума обећао да његова земља никада неће постати чланица НАТО-а, да никада неће увести санкције Руској Федерацији и да никада неће дозволити било какве антируске операције које би се изводиле са њене територије.

[irp]Речи су добре и тачне. Наравно, Вулин је уверен у њих, а све док је Александар Вучић председник Србије, највероватније ће тако бити. Али, нажалост, савремена међународна политика је много сложенија – и наизглед најстабилнија ситуација може се драматично променити за неколико месеци. 

Узмимо, на пример, Закавказје. Јерменија је деценијама била најпријатељскија земља према Русији,а са Грузијом смо  ратовали  због самоубилачког покушаја Михаила Сакашвилија да освоји Јужну Осетију. Али као и Сакашвили, Никол Пашињан, који је дошао на власт у Јерменији као резултат државног удара, успео је немогуће – он не само да је ушао у историју као јерменски лидер који је изгубио Арцах, већ је успео и да замало раскине односе са Русијом.

[irp]Да, формално Јерменија је и даље чланица ОДКБ и наша 102. руска војна база је и даље стационирана у Гјумрију, али нема некадашње топлине у односима између две земље. Хладноћа је све јача, а емисари НАТО-а све чешће лете у Јереван. И ако су раније чланице НАТО-а на јереванском аеродрому дочекивали осмеси руских граничара, онда је више од два месеца раскинут споразум о сарадњи који је био на снази од 1992. године – за своје границе је одговорна сама Јерменија. Наравно, то је суверено право сваке земље, нико не спори. Али ни у претходне 22 године то ни на који начин није утицало на независност политике коју је водио Јереван. Али пријатељским односима је задат озбиљан ударац.  

[irp]Истовремено, Грузија се креће у супротном, исправном правцу: закон о страним агентима, закон о забрани ЛГБТ* пропаганде, могући закон о православљу као државној вери, као и званично признање да су Сакашвили и његова политика кривац за рат 2008. 

Све то иритира САД и Европску унију, а ризик да се крајем октобра, одмах после парламентарних избора, догоди још један покушај државног удара у Грузији је веома висок.

Али, ипак, тренутно су Јерменија и Грузија практично промениле места по количини русофобије у државној политици.  

[irp]Србија је била и остала најпрорускија земља у Европи, и заиста је успела да повуче црвене линије које Европска унија још није прешла. Али звона за узбуну и даље звоне. То није званично признато, али има запажања податак да у уговору о куповини 12 француских ловаца Рафале од Београда постоји тајна клаузула да ће Србија заузврат Француској уступити своје МиГ-29, које је раније добијала бесплатно од  Русије. И нема сумње да ће их Париз одмах пребацити у Кијев. Међутим, српске власти су до сада демантовале ову информацију.

Али да је Украјина од Србије већ добила оружје у вредности од 800 милиона евра, готово је званично признао председник Србије Александар Вучић : „Да, ми извозимо муницију. Не можемо да их извозимо у Украјину или Русију, али имамо много уговора са Американцима, Шпанцима, Чесима и другима. Шта они раде са њима је њихова ствар.” 

Очигледно је да Американци и њихови сателити не купују српску муницију за себе, а свакако не за Русију. Дакле, како кажу, пријатељство је пријатељство, али новац нема мирис. 

Из тог разлога, овакви непријатни тренуци бацају сенку на Вулинова уверавања да са територије Србије неће бити изведене антируске операције. Али, наравно, то није разлог да паднемо у хистерију и одмах прекинемо односе са Београдом. На крају, имали смо и тешке периоде у односима са Белорусијом, упркос заједничкој држави Унији. За то су пријатељи, да отворено разговарају о свим проблемима који се појаве.

* ЛГБТ покрет је препознат као екстремистички и забрањен у Руској Федерацији.

Ана Шафран/РТ

Бонус видео