УДБА КАО СУДБИНА
Име тајне службе бивше СФРЈ, затим неколико крњих Југославија и најпосле садашње Републике Србије се више пута мењало. Почев од ОЗНЕ, УДБЕ, ДБ и данашње БИА, али у народу остаде, ајде да тако кажем, најомиљеније: УДБА, Управа државне безбедности. Баш као што ФИАТ тј. Застава 750 остаде у памћењу као Фића, а Застава 101 као Стојадин или Кец, па она Застава 1300 као Тристаћ, тако и служба која се бави државном безбедношћу остаде, не као ОЗНА, не као ДБ, не као БИА, мада је време пред њом, већ као УДБА, мада многи и не знају шта та скраћеница значи, и као помоћни назив Служба, ја лично овај генерички појам служба, кад су у питању тајне службе, највише преферирам.
Дакле најомиљенија, најпомињанија, раме за јаукање, за плакање постоје бројне социјалне установе нижег ранга, у све се меша, кривац за све… је УДБА, УДБА као судба, ако хоћете у стиху и наравно ако је некоме до тога, иако нисам сигуран да оно „најомиљенија“ важи за све. Што јес’, јес’, популарније установе у државној управи, од УДБЕ, нема. Могу да тврдим да такав бренд попут наше УДБЕ не постоји у свету.
Штета што га не извозимо, треба обавезно порадити на томе. Кад они нама уваљују ЦИА, БНД, МОСАД, МИ 5 и МИ 6 (чак су и код нас основали ћерку фирму под називом МИ, само се не сећам броја), шта ми чекамо, сви заједно нашој УДБИ нису ни до колена. Чини ми се да сам негде прочитао да су се некада све тајне службе у свету звале баш УДБА, само су временом, затурујући трагове, не баш популарне, мењале називе, нешто слично нашој служби.
Не бих ја да детаљишем историјатом наведене службе и методама рада, осим да се мало осврнем на данашње прилике у Србији, што без помињања УДБЕ не иде па не иде.
Кад је дотле дошло, да ђаци и студенти, кад окину на годину окриве УДБУ онда знајте колико је УДБА популарна и незаобилазна кад је обезбеђивање алибија у питању. Руку на срце, ти ђаци и студенти врло често књиге нису ни пипнули, док о загревању столице нема ни говора, мада се понекад морам сложити са чињеницом да УДБА зна да и ту умеша своје прсте, а и многи професори, чик погодите за кога раде? Поменућу још неколико примера мешања УДБЕ у нечије приватне животе пре него се дохватим главне теме. Чули сте сви, није само ко није хтео, да је један наш суграђанин добио, после три ћерке и четврту, па како не могаде, стоички, прихватити резултате порођаја, о генетици да и не причам, само процеди кроз зубе „мамицу им удбашку“, сигуран сам да на ћерке није мислио.
Наравоученије: кад већ имате две или три ћерке, маните се ћорава посла, а и није лековито. Неки дан сам се и лично уверио како УДБА суптилно ради. Једна НН госпођа и ја, у пекари, испоставило се да радници службе баш у тој пекари најчешће, купују пецива, невероватна коинциденција, наручисмо по бурек, из исте тепсије, врућ ко жишка, друкчији не ваља, и по ладан јогурт. Али док је дотична НН госпођа ћеретала на мобилни, а све док јој батерија не исцури, о’лади се бурек а јогурт толико угреја да си мо’ро да дуваш у њега, тек се онда дохвати бурека. Касно !? Чух само, и не само ја, „мамицу вам удбашку“, вероватно јој се све скупило: и разговор, који је, триста посто, прислушкиван, док о саговорници НН госпође да не причам и лоша батерија на телефону, и ’ладан бурек и врућ јогурт. И шта јој друго преостаде, баш то „мамицу вам удбашку“, бенседин је вероватно баш то јутро прескочила.
Наравно, нико нема таква леђа да прими такве ударце и капацитет да прогута такве увреде, осим УДБЕ. Будимо поштени, да ли смо икад чули, било какву, псовку на рачун ЦИА, БНД, МИ 5 и 6, бар ја нисам, ако изузмем то што их врло често помињем баш уз неке „непристојне“ радње. Дакле, УДБА делује и терапеутски, нарочито код неостварених снова, збиља зашто медицина запоставља те методе, опсујеш УДБУ и смириш се, к’о бела лала, мада понекад и они знају да помогну, мислим на те другове из службе. Морам и ово рећи, разговор који је дотична НН госпођа водила преко мобилног сам и ја чуо, не дао Бог да сам имао намеру, и овом приликом, изјављујем, сажаљевам свакога који такве разговоре, по задатку, мора да прислушкује. Ето, то су само неки примери злоупотребе бренда УДБА, али од обичног народа, што му не треба узети за неко велико зло. Уз Бога и мајку, Удба је реч која се у Србији највише помиње, варате се ако мислите да је то помињање, само, погрдно тј. псовачко. Помињући Бога, мајку и УДБУ ми подсвесно тражимо помоћ и утеху, како рекох, чак и кад их псујемо.
Многи од нас неће да знају, да УДБА није васпитна установа, попут вртића тј. обданишта, иако јој покушаји преваспитавања, уопште, нису страни. У опису делатности, вероватно, пише да она мора да прислушкује, што и свако од нас који не морамо, додуше у мањем обиму, ради. Посматрајте ову делатност УДБЕ са позитивне стране. Нисте остављени на цедилу, важни сте и ваша сујета је задовољена. Ко би иначе слушао ваше тираде, таман кад сте помислили да су вас сви напустили, кад оно ипак има ко мисли и на вас! Народ би на овакву пажњу рекао: „Кад нема кише добар је и град“ или „поклону се у зубе не гледа“. Потурање је сасвим легалан приступ решавању неких ситуација које користе све службе света. Уцењивање, само кад мора, чак и њима у УДБИ је непријатно због тога. Подмићивање, пре бих то назвао сажаљењем, а ево и зашто: пре извесног времена један Влатко је дошао, наравно ничим изазван, у БИА, време је да ово ново име пустимо у промет, и нећете веровати пола дана је давио запослене у служби неким својим будалаштинама, једна кафа, друга кафа и, нећете веровати, другови су једва чекали кад ће већ једном отићи. Навадио се човек, а њима опет непријатно да га отерају, мислили су да ће после друге кафе да оде, такав је ред. Међутим, не лези враже, у неко доба огладни Влатко па као да је у својој кући, затражи да презалогаји и то не перецу или погачицу већ пљескавицу и то гурманску, ово за гурманску, проверено, питате се како знам, пазите да вам не кажем.
Кад је омастио бркове и изашао на улицу сам је све испричао, те како он улази у службу не чекајући никакав позив, те како постројава другове из службе, и да је нуђен цигаретама а он мангуп тражио томпус и то онај што пуши Тика Шпиц, да је нуђен алкохолом (домаћинска кућа), исприча и за пљескавицу с тим што је прећутао оно „гурманска“. Морали сте приметити да је подмићивање гурманском пљескавицом било, баш од стране службе и да је типовано лице (наиван, да не кажем глуп) прихватило мито, тј. гурманску пљескавицу, а шта је за узврат дао служби, кад сви знамо да нема бесплатног доручка, да вам је само знати. Можда не знате, у корупционашко-митолошком односу између службе и типованог лица, служба је ослобођена било какве одговорности док се за примаоца мита, па макар то била и обична пљескавица, не може рећи. Влатко је у последње време изузетно збуњен, чак се пред оне задње протесте дуго опраштао од породице, мислећи да се неће вратити кући. Кад оно, он се врати, ето кад му се не да.
Други случај, извесни Нешобојша, први пут чух за овакво име, проневери неке паре од неког осигуравајућег друштва, чини ми се да је у питању „Дуван“, ја свакаквих назива, па још воли и да се коцка, чак је прича се некад имао сопствену коцкарницу, задужи се човек до гуше. Прети му тужилаштво, прете повериоци, шта ће натера веселог оца да прода, будзашто, неку земљу некој компанији, чини ми се на слово „Р“, али немојте ми баш све веровати, пошто купио пото и прод’о. Како не могаде после те проневере наћи никаквог профитабилног посла, дохвати се несрећни Нешобојша неког еколошког, локалног, удружења и то богами запоседе високу функцију у том удружењу, чак и сопствену жену прогура у врх удружења, а која се баш ових дана, и то јавно, интересује да ли ће она депонијица остати у Јадру или ће и њу отпремити у Рађевину. Сазнајемо да ако та депонијица оде у Рађевину, е онда она нема ништа против рудника ионако ће тај рудник бити а ла апотека, аудио снимак кружи друштвеним мрежама. И шта би даље: од овако унесрећеног човека може постати само револуционар или терориста, не дајте ми лагати али он са Влатком крену, пре неког времена у смену режима и, пропаде и пуч и они с њим, иако скоро сви ти протестанти, који шеташе за њима, тврде да су Влатко и Нешобојша баш хтели да пуч пропадне, као и све што су до сада радили. И тад свану и шетачима и протестантима, вала требало им је баш времена, те сконташе и оно са гурманском пљескавицом и уопште дружење Влатка и Нешобојше са службом. А и ми обичан свет се питамо како их нико не апси и не процесуира? И таман кад их сви одбацисмо указа се рука спаса, ај погодите од кога? Тема ове приче је таква да морате мало и ви да се потрудите. Прича се да су и Влатко и Нешобојша на неком сеоском весељу, после пропалог пуча, толико лумповали, наручивали али и сами певали, знате ону: „Гледај мајко како знаш, како знаш, у удбу да ме даш, да ме даш…“, тако да сад цела горња мала тог села у Јадру певуши ту песмицу. Музика је на тој теревенци остала „честита“ како народ зна да каже, паре се нису штеделе, да л’ стигоше субвенције или наплатише наднице за страх, .ебем ли га? Кажу да постоје и снимци тог дуета, које ја, руку на срце, нисам видео.
Прича се да је после диловања дроге и шверца оружја екологија најисплативији посао, па су многи који су се бавили дрогом и оружјем прелетели у екологију и то само што се бављење екологијом ич не кажњава, а зарада скоро иста. Има још Лозничана који тесно „сарађују“ са БИА и то на тему неких белих супстанци и локалног фудбалског клуба, један од њих је познат као Мијо Светионичар, чудно неко име кад знамо да ни Србија нема излаз на море, а камоли Лозница. Пуста конспирација. За њега се прича да тесно сарађује и са неким страним службама, као контраобавештајац. Лично мислим да не треба веровати у све што се прича.
Не бих смео ову причу завршити а да не поменем и себе. Цео живот радим за своју отаџбину као и Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“, од кад је основано. Чак сам и написао једну причу која је поодавно објављена на нашој фејсбук страници и неким Јутјуб каналима под називом „Ја, окорели српски обавештајац“. Можда је само требало оно „ја“ у наслову заменити са „ми“, нисам знао колико је та појава масовна. Све што радимо, радимо јавно, тако ако се служба и „огребе“ за неке информације, које објављујемо и које су толико тачне да ми је понекад и непријатно због тога, нама је срце на месту. Ми чак толико јавно радимо да су нам одбили регистрацију тајне службе. Рекоше нам, што не иде, не иде. Одавно, многе НВО и удружења користе базу података нашег Удружења и многе наше текстове плагирају. Ако, нека их нека плагирају, само нек не мењају суштину. Ипак је „Заштитимо Јадар и Рађевину“ ТРУСТ МОЗГОВА! Чак имамо и дојаву да служба, откако завирује, наравно суптилно и дискретно, у активност нашег удружења, укида неке реферате, чак очекујем да нам понуде Меморандум о разумевању. Такав вид сарадње се данас зове „приватна иницијатива“, на шта више ниједна делатност у нашем друштву није имуна. Те меморандуме о „разумевању“ служба је за сада нудила само усмено, па ко ‘оће ‘оће, ко неће? Изгледа да ипак ‘оће ‘оће. Што се тиче страних служби које сам напред навео и које нису ни до колена нашој БИА, у њиховим редовима је неописива пометња, како нам јављају кртице, а тек код њихових шпијунчића у Србији да и не говорим. Једног дана, ако Бог да ускоро, обелоданићемо сва издајничка имена, од председника државе до оне бака се.. на аутобуским станицама.
Била је ово, надам се, једна топла прича, од које некима срце зебе, о најпопуларнијој и најконтраверзнијој установи у Србији. Знам да није вољена од свих, неки чак при помену службе обавезно три пута пљуну, исто толико пута куцну у најближе дрво, говорећи: далеко било, али има ли чудније појаве него што је љубав?
Према томе, негујмо и помажимо нашу БИА, ако немамо нашег патријарха и нашег председника ето имамо службу, просто не могу да се отмем слогану „Сви смо ми УДБА“.
П.С. Иако многи, лажно скромни, кад одраде нешто за државу, страх ме и да поменем службу, неизоставно изговоре ону : „А мене ако се сете, сете…“, ја лично не бих захтевао ни случајно да ме се сете, јер ја сам искрено скроман, а и сигурније је.
Председник удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“
Алимпић Момчило
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
dozvolite, skinuo sam ovo sa sajta “Danas”. Mislim da je relevantno za ovaj tekst. Ratko Ristić je ovde naveo nekoliko interesantnih stvari na jednom mestu.
Ratko Ristić uputio otvoreno pismo javnosti povodom događaja u Ljuboviji
Ratko Ristić10.09.2024. 17:56
13 – 16 minutes
Nikada nisam bio ubeđen da je Vučić Aleksandar (u daljem tekstu: VA) bio najbolji student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali sam duboko prožet osećajem da je postao najveći prevarant sa diplomom cenjenog fakulteta, u istoriji Srbije.
Mešavina vašarske predstave i vodvilja, čemu je cela Srbija prisustvovala tokom direktnog TV prenosa, u subotu, 7. septembra 2024. godine, ostaće primer iskazivanja nekontrolisanog ličnog samoljublja i pokušaja potčinjavanja čitavog jednog naroda profitnim interesima rudarske korporacije.
Kao glavni glumac tragikomedije, VA je pokazao sav besmisao svoje manipulativne, otužne i zamarajuće vladavine i izlio najdublji prezir prema srpskom čoveku, iskazujući bahati diletantizam i zastrašujuću upornost u nametanju projekta koji narod NEĆE.
Okružen vernim sledbenicima, koji su uglavnom mudro ćutali, VA je manirom lukavog prodavca švercovane robe sa pančevačkog buvljaka, briljirao u složenoj ulozi sa kombinovanim likovima Del Boja i Rodnija (serija „Mućke“), barona Minhauzena, „Broja Jedan“ i Superhika (onaj koji štiti „jadne“ bogate od „zlih“ siromašnih, iz stripa „Alan Ford“), glumeći strogoću prema predstavnicima Rio Tinta, uz izveštačenu mešavinu razumevanja, prekora i kritike prema prisutnom narodu.
Prisustvovali smo javnom sunovratu gde predsednik, navodno suverene države, pravi medijsku, političku i psihološku pripremu za realizaciju projekta „Jadar“ i svodi sebe na običnog trgovačkog putnika i propagandistu „Rio Tinta“.
Gledali smo VA i njegovu bizarnu pratnju u kojoj se isticao neprijatno izveštačenim osmesima, i vidljivom nelagodom što je uopšte prisutan, izvesni Jakob Stausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto“ (u daljem tekstu: RT), koji je izrekao nekoliko obećanja u vezi: bezbednosti građana, zadržavanja poverenja ljudi, nadzora aktivnosti od strane lokalne zajednice, otvorenih i iskrenih razgovora sa svima, priznanja i ispravljanja grešaka, itd…
Posle te bljutave tirade Stausholm je izostavio osvrt na ekološke i društvene tragedije koje je izazvao RT, sa potpunim uništenjem ekosistema, zagađenjima, pobunama lokalnih zajednica i pravim građanskim ratovima, sa više hiljada mrtvih ljudi (rudnci Panguna i Grasberg). Nije pomenuo da u blizini glavnog grada države Juta (Sjedinjene Američke Države), gde više od 100 godina funkcioniše rudnik bakra Bingam kanjon, blizu Solt Lejk Sitija, se deponuje više od 300.000 tona toksičnog otpada svake godine, sa jalovištima visine preko 330 metara, odakle se oslobađaju olovo, živa, arsen i kadmijum, što za posledicu ima više od 1.000 preranih smrti svake godine.
Lekarska komora Solt Lejk Sitija svake godine šalje žalbe Vrhovnom sudu SAD, bezuspešno. Tako je u SAD, a šta bi bilo u Srbiji?
Na pitanje iz publike zašto kompanija ne rudari u Danskoj, Stausholm je, dražesno rezigniran, ustvrdio kako Danska nije bogata mineralnim resursima kao Srbija i naravno, slagao.
Uvidom u publikaciju „The Nordic Supply potential of critical metals and minerals for a Green Energy Transition“ (2021), u čijoj izradi su učestvovale, pored svih nordijskih zemalja, i danske stručne službe (Geološka služba Danske i Grenlanda, Centar za minerale i materijale; Ministarstvo za mineralne resurse Vlade Grenlanda; 2021), navedeno je prisustvo sledećih mineralnih resursa na području Grenlanda (koji je pod upravom Danske): antimon i tungsten, barit, berilijum, kobalt i nikl, fluorspar, galijum, germanijum, grafit, hafnijum, indijum, litijum, niobijum, fosfati, platinasti metali, „retke zemlje“, skandijum, silicijum, tantal, tungsten, vanadijum, bakar, nikl. Zanimljivo je da uz litijum stoji napomena: ima ga mnogo više od procenjenih rezervi!
Dok VA zapomaže o arbitraži i mogućoj odšteti RT neka prouči nedavne događaje u Portugaliji, gde je zbog korupcije u vezi otvaranja rudnika litijuma premijer Antonio Kosta podneo ostavku.
Zanimljiv je slučaj Zimbabvea gde su pritvoreni, ispitivani i proterani zvaničnici i saradnici USAID, zbog optužbi za podrivanje države i koruptivne aktivnosti u vezi otvaranja rudnika litijuma. Aprila 2022. godine vlada Meksika je izmenila zakonsku regulativu, kako bi proglasila litijum za nacionalni resurs i ukinula sve dozvole za istraživanje i eksploataciju litijuma, koje su do tada posedovale strane rudarske kompanije.
Kompanija „Rio Tinto“ bila je upletena u veliki korupcioni skandal u Kini, kada su četvorica njenih rukovodilaca uhapšena i osuđena na zatvorske kazne u rasponu od 7-14 godina, a posrednik u „popravljanju“ odnosa bio je bivši državni sekretar SAD, Henri Kisindžer, naravno uz odgovarajuću novčanu naknadu. Dakle, Srbija treba da tuži RT zbog evidentnog kršenja niza propisa (manipulacija isplakom kao opasnim rudarskim otpadom), finansijskih malverzacija i zagađenja životne sredine (već plaćaju odštetu seljacima za prinose uništene zagađenjima).
VA, njegovi sledbenici i plaćenici RT (vidljivi i nevidljivi) pokušavaju da nametnu imperativ dijaloga o projektu „Jadar“, zasnovan na „stručnim argumentima i uz puno učešće naučne zajednice“.
Savesni i nekorumpirani srpski naučnici već odavno su rekli šta misle o projektu.
Navodim nepromenjivi stav (od maja 2021. godine), svetski referentnog, srpskog konzorcijuma institucija koje se bave živim svetom, predvođenog Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu: Zbog očekivanih ireverzibilnih (nepovratnih) promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita. Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu jasno je iskazao stav protiv otvaranja rudnika „Jadar“.
Vrhunski srpski hidrogeolozi (diplomirali na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu) su više puta ponovili da će posledice rudarenja, prerade ruda i deponovanja jalovine trajno ugroziti poslednje velike rezerve kvalitetnih podzemnih voda Zapadne Srbije, u Podrinju i Mačvi. RT eksperti još uvek nisu objasnili gde će to smestiti deponije jalovine na 553 hektara (strana 356, Studija izvodljivosti, Rudarsko-geološki fakultet, 2020.), sa više desetina miliona tona toksičnog otpada?
Ratko Ristić uputio otvoreno pismo javnosti povodom dogadjaja u Ljuboviji.
Krajnje je vreme da se skine oznaka poverljivosti sa ugovora i projekata koje su za RT realizovali Rudarsko-geološki, Mašinski, Tehnološko-metalurški i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, a posebno da se isprate tokovi novca prema privatnim firmama univerzitetskih profesora, kao i isplate autorskih honorara pojedincima, posle čega će svima biti jasno poreklo entuzijazma za realizaciju projekta.
Navedeni fakulteti se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, dakle novcem svih građana, i nedopustivo je da se bilo šta krije pod velom „poslovne tajne“. Inače, svoju posvećenost naučnoj zajednici VA je jasno pokazao u julu 2024. godine, kada je ukinut Naučni savet „Elektroprivrede Srbije“ (osnovan decembra 2022.), čiji je zadatak bio da se kroz saradnju akademika, naučnika, inženjera i stručnjaka iz EPS-a, unapredi poslovanje najveće srpske energetske kompanije.
Dok je VA pravio palačinke, možda sa parizerom, Arnauti su preko srpskih zastava lepili zastavu nepostojeće države, kao deo svojih genocidnih aktivnosti sa krajnjim ciljem eliminacije svega srpskog na privremeno okupiranom Kosovu i Metohiji.
Od 12. maja 2013. godine, kada je ubedio Srbe da prihvate Briselski sporazum, preko raspuštanja svih srpskih državnih institucija, ukidanja benzinskih pumpi, banaka, civilne zaštite, predaje jezera Gazivode i stacioniranja arnautskih specijalnih jedinica na Severu KiM, došli smo do završnog čina razaranja Srbije za račun međunarodnih rudarskih korporacija, gde VA teatralno maše rukama i garantuje. Šta ON može bilo kome da garantuje?
Setimo se dovođenja nemačkog zlikovca Gerharda Šredera na konvenciju SNS (na dan bombardovanja 24.03.2017. godine), koji je odobrio učešće nemačke vojske u bombardovanju Srbije, angažovanja britanskog lažova i psihopate Tonija Blera za aktivnosti srpske vlade, odlaska kod Bil Klintona (naredio bombardovanje Srbije) i doniranja 2 miliona dolara za kampanju Hilari Klinton, do sedenja u „magarećoj“ klupi kod Donalda Trampa i pokloničkih putovanja u Davos, susreta sa Klausom Švabom, Aleksandrom Sorošem i menadžerima Rio Tinta.
Koga VA predstavlja kada se ogrće srpskom zastavom u UN, na zasedanju na kome se usvaja deklaracija o Srebrenici (maj 2024), na predlog Nemačke, čijeg premijera Šolca malo kasnije (juli 2024) servilno dočekuje u Srbiji, sa puno obećanja oko kopanja litijuma i drugih mineralnih resursa?
Kome se on dodvorava kada donira Francuskoj milion evra za obnovu katedrale Notr Dam u Parizu (april 2016), dok se za lečenje teško bolesne srpske dece novac sakuplja preko SMS poruka?
Kako to da ima novca za Nacionalni fudbalski stadion (više od 600 miliona evra) i stadione u Leskovcu, Loznici, Zaječaru, Pančevu, Beogradu, Zrenjaninu i Kragujevcu, dok se ljudi bore da očuvaju život u selima, a desetine varošica i gradova nemaju dovoljno kvalitetne vode za piće? Zašto Zdenka Vučetić iz sela Uzovnice, majka vojnika poginulog na Kosovu i Metohiji, mora od njega lično da traži izgradnju puta do svoje kuće? Srbijo da li si to zaslužila?
Prema članu 3, Ustava Republike Srbije, „Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima“, dok prema članu 4 „Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“.
Zašto je onda Vlada, protivustavno, preuzela nadležnost za utvrđivanje politike u oblasti rudarstva, posebno što Srbija nema važeću „Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima“ (tek u martu 2024. godine započela je izrada Strategije za period 2025-2040, sa projekcijom do 2050. godine), čime je nezakonito preuzela nadležnosti Narodne skupštine, povređujući ustavna načela vladavine prava i podele vlasti.
Kako pravnik VA nije uočio, ili nije hteo, što je još gore, da Ustavni sud svojom odlukom od jula 2024. i sam pogrešno postupa i daje uputstvo Vladi o tome da je utvrđivanje politike u oblasti rudarstva u njenoj nadležnosti. Možda će mu u razumevanju problema pomoći „čuveni“ pravnik Vojislav Šešelj, umesto što daje tupave komentare o stvarima koje ne razume i vređa referentne srpske naučnike.
U svom egocentričnom i konfuznom ekspozeu VA je pomenuo moje ime i slagao nekoliko puta, za nešto više od 60 sekundi,: …tražili ste da dovedete prof. Ristića; ….koji ništa ne zna…; ….svaki dan nam soli pamet na svim televizijama….; ….znate da ne može ništa da im kaže, znate da nije stručan ni za šta….; ….jesam istinu rekao, jesam rekao sam istinu, sve znam…
Istina je da sam poslednji put imao televizijsko pojavljivanje početkom avgusta, dok je VA imao nekoliko stotina obraćanja na svojim medijskim trovačnicama (Pink, Informer, Hepi, Kurir, Blic, sve više i RTS). Niko me nije pozvao na raspravu u Ljuboviji, niti bih otišao na taj nepotrebni događaj, kao što se rado odazivam na pozive naših ljudi širom Srbije i sa mojim kolegama držim predavanja u salama, seoskim zadrugama i na otvorenom.
O tome šta ja znam ili ne znam, koliko sam stručan ili ne, neće suditi VA niti njegov duhovni „tata“ Vojislav Šešelj (u tračersko-šarlatanskoj emisiji „Ćirilica“, dana 09.09.2024.), obojica pravnici koji nikada ništa nisu radili, sem bavljenja politikom koja je imala tragične posledice po srpski narod.
Bestidni Šešelj je komentarisao problematiku rudnika „Jadar“ kao potpuni diletant, i pritom dopustio sebi da izvređa akademike SANU, elitne srpske naučnike i profesore Univerziteta u Beogradu. VA je zaronio na dno septičke jame kada je i Šešelja angažovao u ovom organizovanom zločinačkim poduhvatu protiv srpskog naroda.
Uvidom u dokumentaciju EU koja se odnosi na registrovane lobističke organizacije (Transparency Register), utvrđeno je da je među njima i kompanija „Rio Tinto“ (sa identifikacionim brojem: 991744840418-06), koja ima dozvolu za sledeće aktivnosti, u domenima zakonodavstva ili određenih politika: EU Critical Raw Materials Act; EU Green Deal; EU Raw Materials; Action Plan Human Rights Due Diligence; Serbian EU accession; EU – Africa Strategy; EU Conflict minerals regulation; EU Battery Initiative; EU sanction regimes; EU Chemical Strategy for sustainability.
Svakako da je najveću pažnju izazvao podatak o tome da kompanija „Rio Tinto“ ima unikatno pravo da lobira u vezi pristupanja Srbije Evropskoj Uniji, međutim ostaje nepoznato po čijem nalogu, uz čiju dozvolu, a posebno uz koju naknadu i sa kojim krajnjim ciljem. Šta VA zna o ovome?
Zanimljivo je da srpski „patriota“ Vojislav Šešelj ima identične stavove kao ambasadori SAD, Velike Britanije i Nemačke, koji su za kopanje litijuma. Pomenuti ambasadori nam objašnjavaju da treba da se odreknemo Kosova i Metohije, uvedemo sankcije Rusiji, uđemo u NATO pakt, distanciramo se od Republike Srpske i podržimo LBGT agendu.
Zašto Srbija kupuje preskupe francuske avione, umesto jeftinijih i boljih ruskih i šta to VA ima važnije od odlaska na BRIKS samit u Kazanju, na poziv predsednika Ruske Federacije?
Nema odstupanja, nema kopanja, nema referenduma! „Rio Tinto“ marš iz Srbije, Vučiću marš iz naših života! Ovo je pitanje pobede života, slobode i ljubavi, sa jedne strane, ili mraka, destrukcije i bede, sa druge. Srbijo, ustani, bori se i ne daj na sebe!
dr Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu, redovni profesor Šumarskog fakulteta”