Случај Шаховићи: Правда за убиство Бошка Бошковића?
Случај Шаховићи: Правда за убиство Бошка Бошковића?
Злочин почињен 1924. године у Шаховићима, данашњем Томашеву, и даље изазива дубоке политичке и друштвене поделе у Црној Гори, готово век након крвавог догађаја. Овај трагичан инцидент, познат као осветнички поход, био је директна реакција на убиство Бошка Бошковића, тадашњег начелника колашинског округа, који је у том периоду постао симбол сукоба међу локалним становништвом.
Осветнички поход у Шаховићима 1924. године био је одговор на смрт Бошка Бошковића, чије убиство није имало јасног починиоца, а сумње су падале на различите стране, од Дамјановића до Мехоњића, муслиманског одметника. Након тог злочина, група црногорских бораца, највероватније организована под вођством Јауковића, кренула је у крвави поход. За многе, овај напад је био обична освета, док су други тврдили да је циљ био прогон и уништавање муслиманског живља у овом подручју.Расправа о овом злочину постала је актуелна у последњим деценијама, када су високи представници Исламске заједнице, академици и политичари у Црној Гори поднели Нацрт резолуције о геноциду у Шаховићима 1942. године. Међутим, реакција Томашевљана и мештана Вранешке долине била је оштра, предајући у скупштинску процедуру резолуцију о геноциду над Србима у Вранешу, који су наводно починили Турци, муслимани, 1906. године.
Књига Шерба Растодера долила уље на ватру
Састанак, организован у Мојковцу, био је кључан тренутак за реконструкцију догађаја, док су расправе о мотивима и броју жртава биле далеко од једногласних. Иако Растодер пише о причама и тврдњама учесника, изнесене чињенице нису биле јасне, па је и данас тешко са сигурношћу утврдити шта се заиста догодило у том трагичном периоду.
Сведочанство Радојице Пејовића и осуда нејасних тврдњи
Радојица Пејовић, једини живући сведок овог скупа из 1973. године, демантује многе тврдње које се појављују у Растодеровој књизи, наводећи да су неки од описаних детаља нетачни, као и да није тачно да је скуп одржан у Дому културе, како Растодер тврди. Он такође тврди да су изнети нетачни цитати, као што су Јауковићеве речи, које је Растодер приписао магнетофонском снимку, а које Пејовић сматра измишљеним.
Пејовић се присећа састанка на којем је генерал Јауковић постављао питања о Мојковачкој бици и почецима припрема за рат, али и о окрутном нападу на муслиманско становништво. Према његовим речима, иако су неки тврдили да је напад извршен из освете, не постоји јасан одговор на то да ли је циљ био прогон или правда за убиство Бошка Бошковића.Он тврди да су присутни на састанку били неслагани о детаљима напада, с једним делом говора о стотинама људи који су учествовали, док су други говорили о мањем броју нападача. Генерал Јауковић је, према његовим речима, поставио питање „Да ли је циљ био освета или прогон муслимана?“, на шта није било једногласног одговора.
Као кључни тренутак, Пејовић помиње Јауковићево питање „Зашто нисте убили тог Мехоњића, него невине људе?“, што је још више подстакло неслагање међу учесницима. Иако су тврдили да жене и децу нису дирали, то не умањује тежину злочина који је почињен.На крају састанка, Пејовић наводи да су се учесници повукли у кафану, где су разговарали о свим тим догађајима, а Пејовић је јасно рекао да Јауковић није „његов генерал“, што је изазвало озбиљну реакцију међу присутнима. Из тих разговора није се могло добити јасне одговоре, а цели инцидент постао је тема која још увек изазива поделу у Црној Гори.
Данас, више од 100 година након крвавих догађања, прича о злочину у Шаховићима и даље изазива подељена мишљења и друштвену пометњу, јер истина о тим догађајима остаје нејасна. То је тема која не само да раздваја заједницу, већ подсећа на дубоко укорењене несугласице које, упркос времену, још увек таласају јавност Црне Горе.Новости
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.