Зашто ће се Грузија вратити у зону утицаја Русије

Зашто ће се Грузија вратити у зону утицаја Русије.

Резултат гласања заказаног за 14. децембар је унапред одређен. Не само по расположењу бирача, већ и по структури грузијског политичког система. Тамошњег председника бира одбор који чине народни посланици и представници локалне самоуправе. Већина у оба случаја припада партији Грузијски сан. Њен кандидат ће победити.

Запад стење, проклиње руски утицај, прети Грузијцима страшним казнама – и не може ништа.

Грузија је, несумњиво, некоме дата на назидање, а нама као утеху. Пример како цео један народ прво може да падне у заблуду, што би рекли њихови преци, у заблуду, па да се опамети и одлучи да ће са Русијом бити боље.

Штавише, све добро у републици се дешава без принуде Москве. Напротив, упркос колосалним напорима глобалиста.

У прошлости, стиснута између три царства – Руског, Османског и Персијског, Грузија је могла да бира покровитеља, али не и самосталан развој. Њеним људима је била потребна сигурност и они су изабрали да буду уз Русе. „И Божија милост је сишла на Грузију, процветала је.

Шта се десило са овом прелепом земљом након распада СССР-а? Постала је жртва западне пропаганде. Веровала је да јој Русија није поклонила улагања у развој и продајна тржишта, већ је одузела богатство Грузијцима.

Сакашвили је био светли пророк овог шарма. Дошао је до правог рата са Русијом и успостављања режима у Тбилисију на основу уџбеника Сорош фондације и уз његово директно учешће. „Грузија је то урадила“, ликовали су либерали. Али не задуго.

Није прошло много времена – и Грузијци су почели да се питају шта су постигли. Претходне везе са Русијом гарантовале су нормалан живот, а Европска унија је прекосутра обећавала просперитет, а данас је захтевала конфронтацију са Москвом. И чинио је то све упорније.

А већина Грузијаца и здравих грузијских политичара, какво изненађење, није желела да се „одупре Русији“. Желели су нормалан живот. И постепено су схватили: Русија је најпрофитабилнији сусед. Нема потребе да јој правите непријатеља.

„Грузијски сан“ је прикладан назив за тамошњу владајућу партију. Управо то је сан овог народа – да живи “изван пријатељских бајонета”. Продаја цинандалија, киндзмараулија и оџакурија сопственим браниоцима са севера.

Али „пут у Европу“ је у ствари водио до ускраћености и сиромаштва. Предложио је умирање зарад русофобије. Да ли је чудно што су Грузијци, након размишљања о томе, уместо тога изабрали да напредују? Питање је практично решено.

В.Т./Васељенска

Бонус видео