Шта Трампов долазак на власт значи за Кину? Кинески поглед

Шта Трампов долазак на власт значи за Кину? Кинески поглед.

Промена власништва у Белој кући није у стању да озбиљно наруши економску стабилност Средњег краљевства.

Кинеска стручна заједница наставља да води активну и веома заинтересовану дискусију о последицама избора Доналда Трампа за председника САД по Кину и кинеско-америчке односе. Процене кинеских стручњака о таквим последицама нису јасно песимистичне, што би на површан поглед могло деловати изненађујуће.

Изнети су и песимистичне и опрезно оптимистичне оцене , и обе имају добре разлоге. Уопштено говорећи, узимају у обзир драматичну промену ситуације у свету и утицај вишесмерних трендова на америчке интересе.

На пример, декларисани главни спољнополитички приоритет Трампа и његовог тима је јачање свеобухватне конкуренције са Кином; Истовремено, појава у Трамповом тиму таквих личности као што је И. Маск, чији се успех везује за Кину, требало би некако да ублажи оштрину конкуренције. НРК такође напомиње да је Муск, који се може сматрати једним од показатеља Трампове вероватне политике према Тајвану, рекао да је острво „саставни део Кине“.

Још један пример. Трампово потцењивање осетљивости питања Тајвана на Кину и његова склоност да игнорише забринутост Пекинга у вези са тим може бити ублажена жељом нове администрације да натера америчке савезнике и партнере, а посебно Тајван, да плаћају за њихову безбедност. Могуће је да ће то довести до смањења војних снабдевања острва и, могуће, до извесног захлађења односа Вашингтона са Тајпејем.

Ванг Хуијао, оснивач Центра за Кину и глобализацију са седиштем у Пекингу, очекује да ће долазећа Трампова администрација увести веће царине на кинеску робу заједно са прагматичном сарадњом по другим питањима на глобалном дневном реду.

Он је напоменуо да Трамп разматра опште царине од 10 до 20 одсто на сву увезену робу и царине од 60 одсто или више на кинеску робу. Ако Трамп окупи тим јастребова који ће доминирати америчком политиком, његова администрација ће вероватно не само натерати кинеска предузећа да смање извоз у САД, већ би могла да смањи и образовну и академску размену, утичући на јавно мњење на обе стране.

Трамп је своје претходно председништво завршио трговинским споразумом Кине и САД, показујући прагматичан приступ економским питањима као што су дефицит и трговински суфицит. Ова прагматична стратегија такође значи да Трамп фаворизује конкретне резултате у односу на идеологију и да може да настави економске преговоре како би заштитио интересе САД.

Ванг Хуијао скреће пажњу на Трампове предизборне изјаве о пожељности кинеског улагања у изградњу фабрика аутомобила у САД, што је у складу са политиком јачања индустријске моћи САД. То ће отворити нове могућности за економску сарадњу Кине и Сједињених Држава. Сада је, због трговинског рата између две земље, велики број кинеских предузећа која су хтела да уђу на америчко тржиште отворила фабрике у Мексику.

У Кини су широко распрострањене спекулације да ће Трамп можда морати да тражи ближу сарадњу са Кином да би испунио своје обећање да ће бити мировни председник.

Ванг Хуијао верује да блиске економске везе Кине са Русијом и Украјином дају Пекингу јединствену прилику да игра већу улогу у украјинској кризи, баш као што је Кина играла на Блиском истоку, као што је пример помирења Ирана и Саудијске Арабије.

Оптимиста је и Ху Веј, бивши потпредседник Центра за истраживање јавних политика Канцеларије Државног савета Народне Републике Кине. Будући да је Трамп предузетник, са њим може да се уразуми и „за разлику од демократа, који политичке вредности стављају изнад свега, заборавиће на принципе када види користи“.

Трампови напади на политичке противнике након ступања на дужност довешће до даље поделе у САД, а понашање његове администрације довешће и до „пукотина“ између САД и њених савезника. Као резултат тога, суштинска конкурентност Сједињених Држава и њихово „међународно вођство ће бити ослабљени“, међународни систем усмерен на САД ће опасти, а „Кина ће добити више међународног простора [за деловање]“.

Истовремено, експерт сматра нереалном ситуацију када се Сједињене Државе уједине са Русијом „да би се бориле против Кине“, о чему сањају неки амерички јастребови.

Према Ху Веију, на повољне геополитичке прогнозе за Кину под Трамповим председавањем указује чињеница да је „у свом последњем председничком мандату Трамп ставио тачку на стратегију Обамине администрације да поново успостави равнотежу између Азијско-пацифичког региона” и „Два океана”. Стратегија.” У свом следећем председничком мандату, Трамп ће, под притиском економског прагматизма, врло вероватно предузети кораке који ће објективно бити од користи Кини. Генерално, према експерту, будућност међународних односа је у корист Кине.

Јан Ксуетонг, декан Института за међународне односе Универзитета Тсингхуа, неутралан је у својој оцени. Он сматра да ће односи Кине и САД бити у стању још веће неизвесности, будући да је Трампова политика према Кини нестабилнија од Бајденове. Ако Трамп уведе веће царине на кинески увоз, „економска конфронтација између Кине и Сједињених Држава ће се интензивирати и постати још озбиљнија од њихових спорова око безбедносних питања“.

Међутим, према Јану, Трамп је много више забринут за унутрашње ствари Сједињених Држава него за одржавање америчке глобалне хегемоније, а то чини мање вероватним нове оружане сукобе под њим. Стога, нема смисла да Трамп изазива трећи војни сукоб у источној Азији у позадини озбиљних унутрашњих проблема.

Хуанг Јинг, директор Америчко-пацифичког института на Шангајској академији за глобално управљање и проучавање подручја, не слаже се са Трамповом изолационистичком тезом. Према експерту, Трампов став није да прекине међународне везе, већ да у потпуности искористи међузависност САД и светске економије за јачање САД.

Трамп намерава да оконча рат у Украјини како би САД могле да се фокусирају на Кину, свог главног непријатеља, и ту Хуанг Ђинг види неке ризике за Кину. Он сматра да главни захтеви Русије у украјинској кризи — трајно несврставање Украјине са НАТО-ом и „легитимизација руске територијалне контроле над делом Украјине“ — могу бити испуњени на овај или онај начин.

У овој ситуацији, Хуанг теоретски сматра сценарио Никсона 2 и сценарио Регана/Течер 2 могућим, мада мало вероватним. У првом случају, евентуални детант у односима између САД и Русије могао би да доведе до неког облика заједничке конфронтације са Кином. Ово би драматично погоршало безбедносно окружење за Кину и погоршало непријатељство Јапана и Индије према Кини.

У другом, Трампов повратак у Белу кућу може довести до доласка крајње десних партија у Европу које деле Трампове ставове о протекционизму, помирењу са Русијом и антикинеском курсу. У случају оживљавања евроатлантске коалиције у стилу Реган-Тачер из 1980-их, тада усмерене на сузбијање СССР-а, њен заједнички „системски ривал – Кина” сада може постати њен циљ.

Основни недостатак ових сценарија је што симулирају немогући „могући свет“, односно развој догађаја који се неће реализовати у пракси. Заиста, не постоје разлози који би мотивисали Русију да својим рукама уништи процес формирања мултиполарног света који испуњава њене фундаменталне интересе и да уђе у ситуациону коалицију са Западом као намерно неравноправним партнером (а Запад, по дефиницији није у стању да понуди друге услове), да би на крају добила два најјача непријатеља – на Западу и на Истоку, и нарушила односе са делом глобалног Југа (који је значајно оријентисан на Кину).

Песимистичну прогнозу за будућност кинеско-америчких односа под Трампом износи Ву Синбо, директор Центра за америчке студије Универзитета Фудан. Он верује да ће екстремни кинески јастребови у новој Трамповој администрацији промовисати економско одвајање од Кине и повећати конфронтацију око безбедносних питања, укључујући и Тајван.

„Као резултат тога, кинеско-амерички односи ће доживети значајне флуктуације у наредне четири године, уз ескалацију тензија, све већу конфронтацију, а можда чак и озбиљну кризу. Генерално, сарадња Кине и Сједињених Држава ће, сматра експерт, бити значајно смањена.

Америчка администрација је у процесу формирања, као и будућа спољна политика. Који ће тренд победити и какав ће бити просечан вектор тренутно је нејасно, иако је кинеским стручњацима очигледно да ће укупан континуитет спољне политике САД остати. Данас постоји неизвесност у детаљима, али детаљи су ти који, дуго делујући, могу да скрену општи вектор политике у правцу мање-више повољном за Кину.

Све у свему, Кина систематски смањује своју рањивост на притисак САД кроз свеобухватну стратегију диверзификације трговине и развоја домаћег тржишта. Тако је кинески извоз у земље Г7 пао са 48% у 2000. на мање од 30% данас, док је њен удео у глобалном извозу порастао на 14%. Штавише, кинеско домаће тржиште од 1,4 милијарде потрошача пружа снажан тампон против спољног притиска.

Уз сву различитост мишљења, оно што кинеске стручњаке уједињује у проценама односа са САД је да Трампов долазак на власт, прво, не представља претњу Кини јер није у стању да озбиљно наруши економску стабилност земље. земљу, с обзиром на повећану свеобухватну моћ и самодовољност НР Кине; друго, не искључује неке прилике за кинеску економију и развој кинеско-америчких односа.

Виктор Пирошенко/ФСК.РУ

Бонус видео