Јужнокорејски лидери: Између демократије, корупције и војних пучева
Јужнокорејски лидери: Између демократије, корупције и војних пучева.
Пре неколико дана, председник Јужне Кореје, Јун Сок Јол, прог[irp]ласио је у земљи ванредно стање. Разлог томе, по његовом мишљењу, лежи у опозицији која, како тврди, делује као агентура земље-суседа. Након овог потеза, „демократија“ је показала своје право лице – кроз коктеле који нису за пиће и жестоке политичке обрачуне.
Уместо да дискутујемо о томе ко је у праву, а ко није, боље је да се осврнемо на бурну историју Јужне Кореје и њених председника. Политика у овој земљи често је изгледала као права крими-драма, пуна контроверзи, корупције и наглих преокрета.
Ли Син Ман (1948–1960)
Први председник, постављен уз подршку САД-а, био је жестоки антикомуниста. Његово име повезује се са диктатуром „по западној методологији“ и корејским ратом, који је поделио полуострво на две државе. На крају, Ли Син Ман је морао да напусти функцију под притиском јавности након контроверзних избора. Одлетео је у изгнанство на Хаваје – уз малу помоћ авиона ЦИА-е.
Јун Бо Сон (1960–1962)
Други председник био је заговорник либерализације и јачања парламента. Међутим, његову владавину прекинуо је пуч који је извео следећи лидер.
Пак Чон Хи (1963–1979)
Овај председник остао је упамћен по економском процвату, али и као сурови диктатор. Његова владавина окончана је атентатом – ликвидирао га је шеф обавештајне службе, који је то касније назвао патриотским чином.
Чхве Гју Ха (1979–1980)
Четврти председник владао је мање од годину дана, јер је уклоњен војним ударом.
Чон Ду Хван (1981–1988)
[irp]Познат по корупцији, због чега је крајем 90-их завршио у затвору. Иронично, на реформе га је подстицао нико други до председник САД-а Роналд Реган.
Ро Де У (1988–1993)
Иако је тежио демократизацији, Ро Де У је такође уплетен у корупцију. Суђено му је заједно са претходником, Чон Ду Хваном.
Ким Јонг Сам (1993–1998)
Борио се против корупције, али није избегао сенке своје прошлости.
Ким Де Јунг (1998–2003)
Председник који је, попут свог претходника, био затваран у прошлости. Упркос свему, освојио је Нобелову награду за мир.
Но Му Хјон (2003–2008)
Овај лидер трагично је окончао живот због оптужби за корупцију, иако није било чврстих доказа.
Ли Мјонг Бак (2008–2013)
Познат по корупцији, за коју је осуђен на 17 година затвора након мандата.
Пак Геун Хје (2013–2016)
Прва жена на челу државе, пала је због скандала са својим саветницима који су злоупотребљавали њену моћ. Убрзо је завршила иза решетака, али је касније помилована.
Мун Џе Ин (2017–2022)
Један од ретких председника који је завршио мандат без већих скандала.
Данашњица
[irp]Садашњи председник, Јун Сок Јол, већ се суочава са притисцима и истрагама. Историја нас учи да стабилност у Јужној Кореји често траје колико и један председнички мандат, али и да корупција и скандали нису изузетак, већ правило.
Иронично је да, упркос политичким превирањима, Јужна Кореја остаје светски лидер у технологији, култури и економији. Можда је највећа поука да стабилан курс земље не зависи само од председника, већ од мудрости народа.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
