Зашто Србија увози бумбаре

1

(Фото: Facebook)

И у Србији, као и у свету, пчеле све више нестају, па се многи појединци и удружења боре да спрече нестанак ових малих племенитих бића. У свему томе мало ко се запита шта је са бумбарима и зашто њих Србија заправо увози из иностранства. Одговор даје Срђан Драгојевић, дипломирани инжењер пољопривреде и водећи увозник бумбара у Србију.

Пре свега, треба решити дилему зашто се бумбари увозе у Србију.

“Они су битни јер поспешују оплодњу усева. А разлика између слабије и добро оплођених биљака може бити у приносу и 40 одсто”, прича наш саговорник и истиче да они нису конкуренција пчелама.

И сада је јасно зашто су толико бумбари пожељни. Ипак, ту је и питање која је разлика између њих и пчела, односно шта то с биљним културама могу бумбари што пчеле не могу.

“Пчеле не иду на неке цветове, пре свега на цвет парадајза за који се бумбари највише и користе. У томе је једина разлика. Бумбари иду и на цвет диње, јагоде, боровнице и ту је велика разлика, поготово у затвореном простору, у пластеницима. Стога ми све што увеземо дистрибуирамо произвођачима ових култура.”

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!



Срђан Драгојевић даље објашњава тај бољи принос који гарантују бумбари.

“Боља оплодња гарантује више семенки у плоду, а што плод има више семенки, биће крупнији. Свака семенка лучи природни хормон који утиче на то колико ће плод бити крупан.”

И пошто су бумбари тако значајни, питање је и откад је опрашивање уз помоћ њих заживело у Србији.

“Ми радимо од 2005. године. Знају повртари за то, али није то тако једноставно. Бумбари су жива бића, па не можете да имате контролу над њима.”

Прочитајте још:  Вучић након састанка са Ескобаром: Позиција Србије остаје непромењена

Наш саговорник каже и да је код нас страшан утицај хемијске индустрије и ради се превише третмана инсектицидима, што убија и бумбаре.

“То је један од већих проблема и требало је много времена да људи науче шта смеју да примењују, а шта не. Увелико постоји списак препарата који негативно делују на бумбаре и ми те препоруке из Европе, односно од белгијске фирме чији смо заступник, делимо произвођачима којима дистрибуирамо бумбаре.”

Срђан Драгојевић напомиње да су произвођачи у почетку били уплашени за своје усеве, па су их из тог страха третирали свим и свачим. А то је покосило бумбаре. Тада је проценат рекламације био 40 одсто – бумбари су им просто угинули. Срећом, последњих пет, шест година проценат рекламација је јако мали.



Дакле, може се закључити да су домаћи повртари научили како да уз помоћ бумбара извуку најбоље у свом послу.

Сад кад знамо шта нам све доносе, остаје дилема зашто ипак увозимо бумбаре, зар их нема већ код нас, домаћих?

“Ово је индустријска производња. Све је у томе што у фабрикама умножавају бумбаре. То су природни нормални бумбари, једино је другачије што се умножавају у средини која није њихова природна.”

А може ли се нешто слично спровести код нас?

“Постоје неке фабрике и код нас, али немају ни технологију, ни знање, ни могућности да направе довољне количине и да имају континуиран квалитет. Треба обезбедити и храњење, посебне светлосне услове, климу, инфраструктуру…”

Наш саговорник каже и да таквих фабрика нема много ни у свету, по једна у Шпанији, Холандији, Белгији, Мексику, Турској, па се наслућује да све то нимало није једноставно.

Прочитајте још:  Зока Трилатерала наставља по своме: Србија треба да размисли о увођењу санкција Русији. Није наш пут да будемо део заједнице руске државе, већ Европе

За крај, може се закључити да индустријско гајење бумбара није идеално ако бисте да покренете сопствени бизнис, али за све повртаре, пре свега оне који гаје парадајз, јагоде, боровнице, који би да повећају своје приносе, помоћ бумбара може бити права ствар.



Нова.рс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “Зашто Србија увози бумбаре

  1. Гнезда целог бумара изложена су у пластеницима током опрашивања бубуљима. [43] Европске компаније које су активне у пошиљкама вештачких бумбара сваке године пошаљу више од милион гнезда гноја широм света. [44] Једна од позитивних нуспојава употребе бумбара у узгоју поврћа у пољопривреди јесте то што их прати значајно смањена употреба инсектицида и пестицида, пошто употреба ових средстава угрожава и опрашиваче. Недостаци укључују да је већина тамних бумбара које се данас вештачки узгајају због дивљих гомоља прикупљених у Турској. [44] Када користите бумбар у стакленицима, готово је неизбежно да ће бумбе побјећи из стакленика. Највероватније, неки од ових избегнутих гомоља спарују се с дивљим бумбарима. Ово доприноси обожавању фауне. [45] У Великој Британији се од узгајивача поврћа тражи да или униште ова увезена гнезда спаљивањем након употребе или да убију гомоље стављајући их у замрзиваче. Према искуству британског ентомолога Давеа Гоулсена, ове препоруке примењује само неколико узгајивача поврћа. Мало је узгајивача да то раде. Сагоревање гнезда, која се састоје од картона, пластике и полистирена, ствара досадне издувне гасове. [46] У Јапану је сада законски услов да пластеници у којима се користе гнездови бумбара имају двострука врата и мрежасте млазнице како би се спречило да бумбари не побјегну. У међувремену, међутим, у Јапану постоје обрастао тамни бумбари, који се враћају избегнутим бумбарима. [46]

    Искуство у Јужној Америци је још озбиљније: тамне бумбе које беже из чилеанских стакленика инвазивно се шире копненом масом Јужне Америке брзином од око 200 км годишње од 1998. године. На путу, на пример, домаћа бумбарска врста Бомбус далбомии, умре регионално неколико година након доласка тамног бумбара. Са индустријски узгајаним пчелама, једностанични паразит Цритхидиа бомби такође је стигао на континент. Вјерује се да комбинација бумбара и паразита истискује врсте бумбара тако великом брзином. [47]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *