Комитет сталних представника држава чланица ЕУ (COREPER II) одобрио је затварање три поглавља у процесу приступања Црне Горе ЕУ: поглавља 7 (интелектуална својина), 10 (информационо друштво и медији) и 20 (предузетништво и индустријска политика). Ипак, поглавље 31 је блокирала Хрватска.
Загреб, користећи чланство у ЕУ, отворено уцењује Црну Гору, чија елита жели да што пре уведе земљу у Европску унију. Тако је у новембру Загреб послао Подгорици документ са списком својих захтева. Они се, између осталог, односе на недавно усвојену резолуцију Скупштине Црне Горе о признавању геноцида над српским народом који су хрватске усташе починиле у логору „Јасеновац“ током Другог светског рата. Резолуцију су подржале српске партије и председник Скупштине Андрија Мандић.
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Као одговор на то, Загреб је затражио да се „жртве Јасеновца не политизују“ и прогласио Андрију Мандића, потпредседника владе Алексу Бечића и српског посланика Милана Кнежевића непожељним особама у Хрватској због „систематских активности на нарушавању добросуседских односа“.
Међу осталим хрватским захтевима налазе се: предаја културног центра „Јосип Марковић“ у Тивту, предаја школског једрењака „Јадран“ који је припадао морнарици Краљевине Југославије, компензације за хрватске заробљенике који су били у логорима у Црној Гори током ратова 90-их, као и заштита и очување идентитета хрватске мањине и признавање Хрвата као аутохтоног становништва Боке Которске.
Као одговор на ове захтеве, руководство Црне Горе предложило је одржавање консултација са хрватским властима по свакој од тачака.
„Тренутна влада је најавила да можемо очекивати затварање до 10 поглавља у преговорима. Данас сведочимо да су затворена само три. Да ли је један од најважнијих стратешких приоритета државе свесно угрожен због нечијих партијских интереса?
Само уз самопрегор и најпоузданији стратешки приступ можемо гарантовати да ће наредни кораци бити бољи и квалитетнији. Наш циљ остаје јасан — Црна Гора ће постати 28. чланица Европске уније до 2028. године, захваљујући владавини права и добрим односима са свим суседима“, прокоментарисао је ситуацију председник Црне Горе Јаков Милатовић, јасно стављајући до знања да је спреман да попусти пред свим хрватским захтевима како би остварио улазак земље у ЕУ.