Скандалозно решење: За жене жртве насиља ни динар, а за Ролеријаду – милиони

0

(Фото: Pixabay )

Министарство правде Србије објавило је решење по ком ће сума од 500 милиона динара, прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења, бити расподељена на 130 пројеката за здравство, образовање и културу. На том списку не налази се ниједна институција ни организација која помаже женама жртвама насиља. Другим речима, нису добиле – ни динар.

Према подацима ОЕБС-а из 2018. године, 1.7 милиона жена у Србији након 15. године је доживело неки облик сексуалног узнемиравања, прогањања или насиља, укључујући психичко, физичко и сексуално. Друга истраживања показују да се у Србији месечно пријави од две до две и по хиљаде случајева насиља у породици. За подршку жртвама, на овогодишњем јавном конкурсу Министарства правде, није издвојен ни динар.

Ни динар за жене жртве насиља

Сума од 500 милиона динара прикупљена је тако што је осумњиченима у кривичним делима досуђено да уплате одређени новчани износ у хуманитарне сврхе. Највише средстава издвојено је за здравство – око 237 милиона динара.




ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Међу онима који су добили средства за различите потребе налазе се Универзитет у Београду, Институт „Торлак“, ГАК „Народни фронт“, Министарство здравља и друге здравствене и школске установе и удружења.

Није спорно да већина тих пројеката заслужује финансирање, али дефинисање приоритета може да се доведе у питање онда када се уочи да се на списку не налази ниједан пројекат који пружа подршку женама жртвама насиља, као ни жртвама кривичних дела уопште, док је за 23. ролеријаду припремљено нешто више од два милиона динара, а скоро три милиона издвојено за „побољшање услова рада“ једне школске установе.

Прочитајте још:  Трамп креће у обрачун са НВО сектором: Да ли ће обустава финансирања вратити традиционалне вредности?

Тим поводом огласио се Аутономни женски центар, из ког су истакли да су са по пола милиона динара подржани пројекти постављања коша у фискултурној сали и три мобилна тоалета, као и то да је за грађевинске радове на верским објектима издвојено више од 16 милиона динара.

„Питамо се где је, међу тим пројектима, место онима који се односе на подршку и помоћ жртвама кривичних дела и како Министарство правде процењује пројекте од јавног значаја? Како их рангира и на ком месту су пројекти који се односе на подршку жртвама кривичних дела и насиља у породици“, пита се Дијана Малбаша из Аутономног женског центра.
Просветним пројектима додељено је скоро 163 милиона динара, пројектима из области социјалне заштите око 41 милиона, из области културе нешто више од 31 милиона динара, а за пројекте из осталих области издвојено је 27 и по милиона динара.

ОЦД без подршке три године заредом

Како су у Центра истакли, жртве кривичних дела, чија сагласност није неопходна тужилаштву приликом доношења одлуке о примењивању института одлагања кривичног гоњења, сада неће имати чак ни сатисфакцију да је новац уложен у унапређење њиховог положаја или услуга које се пружају жртвама у Србији.




Из Центра су напоменули да је средства добило мање од 10 удружења грађана, као и да је ово трећа година заредом како Министарство правде није подржало ниједну организацију цивилног друштва (ОЦД) која се бави пружањем подршке женама жртвама насиља.

Тај Центар конкурисао је ове године са пројектом бесплатне правне подршке за жене жртве породичног и партнерског насиља.

Прочитајте још:  Џејмс Рубин: Поносан сам на НАТО акцију 1999.

На оглашавање Аутономног женског центра реаговало је Министарство правде које је указало на то да је 1. октобра 2019. године почела примена Закона о бесплатној правној помоћи, односно да жртве породичног насиља већ имају право на бесплатну правну помоћ и подршку без обзира на имовно стање.

Упитани по којим критеријумима се одређује коме ће и колико средстава бити додељено, из тог Министарства за Спутњик су објаснили само да конкурс спроводи Комисија Министарства правде сачињена од представника релевантних институција – тужилаштва, Министарстава здравља, просвете, културе, рада и правде.

Како су напоменули, од 2016. године, када је организован први конкурс, број пријављених пројеката од јавног значаја сваке године је био знатно већи, па је Комисија имала тежак задатак да изабере оне који ће добити средства.

За жртве укупно 0.4 одсто средстава

Из тог Министарства истакли су да је на свим досадашњим јавним конкурсима, а било их је пет, које су спровели за подршку жртвама кривичних дела у Србији, међу којима су и жртве породичног насиља, издвојено 8.713.928 динара.

Један од пројеката који је 2017. добио средства био је и пројекат Аутономног женског центра, за који је издвојено нешто више од милион динара, што тај Центар није негирао.




„Када кажете осам и по милиона динара, може да делује да је то довољно, али то је само 0.4 одсто од укупне суме коју су доделили кроз те конкурсе. То је ужасно мало и недовољно“, оценила је Малбаша и додала да је висина средстава прикупљених путем института одлагања кривичног гоњења на годишњем нивоу између 350 и 500 милиона динара.
Малбашину тврдњу поткрепљује чињеница да је на свим јавним конкурсима за доделу средстава прикупљених по основу опортунитета, пројектима подељено више од две милијарде динара.

Прочитајте још:  Русија суспендовала финансирање Канцеларије високог представника у БиХ

Потребно издвојити више

Осврћући се на чињеницу да је Центар 2017. добио средства путем конкурса, Малбаша напомиње да је то једини пут да је нека организација цивилног друштва добила подршку за пројекат који је намењен женама жртвама насиља.

Према овогодишњем извештају ГРЕВИО комитета, задуженог за праћење примене Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, које је Србија потписница, наша земља би требало да издвоји више средстава за државне институције и организације које се баве пружањем помоћи и подршке женама жртвама насиља.

Министарство правде истакло је да Влада Србије ускоро треба да усвоји нову Националну стратегију за остваривање права жртава и сведока кривичних дела, која треба да додатно унапреди заштиту и положај свих жртава.



Стефан Ђурић / Спутњикс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *