ДИНКО ГРУХОЊИЋ ЗА ПРЕДСЕДНИКА, ЦИЦВАРИЋ ПРЕМИЈЕР! ПСГ за прелазну Владу предлаже цивилни сектор и одабране студенте
Покрет слободних грађана (ПСГ) предложио је, по ко зна који пут, формирање прелазне владе, али овога пута са занимљивим додатком. Наиме, мандат би поверили нестраначкој личности – по свему судећи неком новом „месији” из НВО сектора – уз учешће представника студената и цивилног друштва. Познавајући ставове Павла Грбовића, лако је замислити да би ти представници студената били управо „подмладак” Динка Грухоњића: можда Павле Цицварић, Мило Пајић или Давуд, млади муслиман који, како воле да наглашавају, „не слави Божић” али се зато залаже да га ни Срби не славе.
Уместо студентског бунта који брани српске националне и културне интересе, добили бисмо оне који поносно виоре заставе Европске уније. Наравно, уз стратешке савете и моралну подршку Наташе Кандић, Весне Пешић или самог Грухоњића, који би, нема сумње, били идеални кандидати за ту фамозну „нестраначку личност”.ПСГ даље наводи да би мандат те владе био ограничен на „стварaње услова за независну истрагу” о трагичном паду надстрешнице у Новом Саду. Уз то, наравно, неопходна је смена врховне јавне тужитељке Загорке Доловац и других правосудних функционера који су имали храбрости да примењују закон против њихових миљеника из редова опозиције и невладиних организација.
Није ли иронично да баш они који су најгласнији у борби против наводне диктатуре, не престају да се залажу за моделе који миришу на диктатуру мањине? Остаје питање: где су ту грађани и њихова воља? Или је и то, попут Божића, ствар која је подложна њиховој цензури?
Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
НВО у Србији су ових дана засуте милонима долара са циљем да придобију што више људи лишених морала и осећаја припадности своме народу. Неки чудни студенти, без програма и јасних захтева,
уденули су се у ту доларску деобу са са својим “студентским имиџом” који код наших људи аутоматски добија симпатије, ма колико били деструктивни, себични и неморални. Појављују се и оне чувене жене
“Кандићке”, које су 5. Октобра кидисале на Скупштину и сањају стару отрцану причу о демократији а већ су једном ногом у гробу а са страница наших медија њихове слике су од пре 30 година.