Отац хулигана из Новог Сада позивао на насилне блокаде, опозиција искористила инцидент па нагло ућутала

Отац хулигана из Новог Сада позивао на насилне блокаде, опозиција искористила инцидент па нагло ућутала

Протеклих дана прозападна опозиција и медији наклоњени њиховом наративу једва су дочекали да се на улицама поново појаве сцене насиља, са надом да ће их повезати са актуелном влашћу и етикетирати као још један пример „режимског терора“. Међутим, убрзо након сензационалистичког извештавања о инциденту у Новом Саду, када је група хулигана брутално напала младића у близини тржног центра „Променада“, истина је изашла на видело – малолетник који је ухапшен као један од нападача није био повезан са владајућом странком, већ је син активног учесника блокада и познатог опозиционара.

Инцидент, који је привукао пажњу јавности због своје бруталности, одмах је добио политичку конотацију. На друштвеним мрежама и у појединим медијима почеле су да се појављују објаве и нагађања да су насилници блиски СНС-у, са циљем да се случај искористи као нови аргумент у критиковању власти. Међутим, када је откривено да је један од ухапшених малолетника О. Г. (16) син Владимира Г., активног опозиционара и једног од главних заговорника насилних блокада, наратив се нагло променио – сензационализам је утихнуо, а опозициони медији су престали да извештавају о овом случају.

Отац малолетног хулигана, Владимир Г., протеклих недеља био је један од најгласнијих заговорника блокада, некада мирних, а некада и оних са елементима насиља. На друштвеним мрежама је позивао на отпор и говорио о „људском минимуму“ оних који желе да се супротставе властима. Парадоксално, исти тај „људски минимум“ Владимир је дефинисао као супротност ономе што је његов син показао у поменутом инциденту – физичком насиљу и безакоњу. „Шта је новосадски? То нису сигурно штангле, разбијене главе, изломљене руке“, написао је Владимир у једној од својих објава, а управо је његов син ухваћен као учесник у насиљу које је резултирало хоспитализацијом повређеног младића.

Овај догађај јасно показује како део опозиције и њима наклоњени медији настоје да искористе сваки инцидент за политичку добит, не марећи за чињенице све док не постану јавне. У тренутку када су схватили да насилник није „везан“ за власт, већ за њихове редове, наратив се нагло променио, а прича је нестала из њихових објава.

Васељенска