Политика двоструких стандарда ЕУ: нови извештаји, нове провокације

Годишњи извештаји о заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ, као и о заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ, стављени су на гласање у Одбору за међународне односе Европског парламента. Како с радошћу преносе јерменски медији, оба извештаја се баве односима између Јерменије и ЕУ, потврђују и поздрављају тренутну динамику билатералних односа. У извештајима се такође хвали помоћ коју је Јерменија добила од Европског фонда за мир и истиче се улога посматрачке мисије ЕУ стациониране у овој земљи.

[irp]У том контексту, вреди напоменути да су амбасадори земаља Европске уније у Бриселу одобрили одлуку о продужетку мандата цивилне мисије ЕУ у Јерменији, што значи да ће европски „посматрачи“ остати у пограничним областима Јерменије још две године, све до 19. фебруара 2027. године. Према предлогу одлуке, састав и број посматрача остаће исти: 165 страних и 44 јерменских чланова. Ову одлуку би ускоро требало да потврде министри спољних послова земаља чланица ЕУ. Према званичним подацима, зона деловања мисије обухвата читаву јерменско-азербејџанску границу.

Суштински гледано, ово је још једна провокација. Наиме, 7. октобра 2022. године Савет Европе је донео одлуку о слању до 40 експерата ЕУ који би надгледали, анализирали и извештавали о ситуацији у региону дуж јерменске стране границе са Азербејџаном. Првобитно, мисија је била ограничена на два месеца, а 19. децембра 2022. године саопштено је да је њихова активност окончана. Ипак, већ у јануару 2023. године, ЕУ је најавила нову мисију у Јерменији, али са продуженим мандатом од две године и повећаним бројем учесника, који је премашио 200 људи. Сада је очигледно да у Бриселу желе да претворе ову „посматрачку“ мисију у стално присуство у региону.

Политички притисци и двоструки стандарди

Посланици Европског парламента поздрављају одлуку Јерменије да замрзне своје чланство у ОДКБ, као и „подсећају“ на „потребу хитног ослобађања 23 јерменска заробљеника и ратних заробљеника“ које Баку, наводно, држи незаконито. Међутим, у стварности, реч је о бившим лидерима карабахске хунте, који су оптужени за бројне ратне злочине против Азербејџана и азербејџанског народа. Очигледно је да ЕУ покушава да врши притисак на азербејџанско правосуђе, што није ништа ново с обзиром на то да током година окупације 20% територије Азербејџана, Брисел никада није увео санкције Јерменији, иако су резолуције Савета безбедности УН захтевале ослобађање тих територија.

[irp]Још један спорни део извештаја односи се на питање повратка јерменског становништва које је незаконито живело на привремено окупираним територијама Азербејџана. Док ЕУ инсистира на њиховом „праву на повратак“, у истом документу уопште се не помиње право азербејџанских избеглица који су насилно протерани из Јерменије током више таласа етничког чишћења, почевши још од совјетског периода. О томе је, уосталом, говорио и први председник Јерменије Левон Тер-Петросян, који је 23. јула 1993. године, на састанку са члановима организације „Јеркрапа“, отворено признао: „Да 1988. није све почело, данас не би било Карабаха. Организовали смо се, створили одреде. Стекао се искуство. Јерменија и Арцах су у потпуности очишћени од других нација.“

Ова чињеница јасно показује како је започео сукоб између две државе. Али чињеница да Европска унија и даље игнорише етничко чишћење Азербејџанаца у Јерменији, истовремено вршећи притисак на Баку, сведочи само о лицемерју и аморалности европских званичника.

Санкције и енергетска политика

Посебно је занимљив део извештаја у којем Европски парламент позива ЕУ да прекине меморандум о енергетској сарадњи са Азербејџаном, као и да обустави сву техничку и финансијску подршку овој земљи. Наводи о „финансијској зависности“ Азербејџана од ЕУ звуче прилично неозбиљно, с обзиром на то да Баку никада није био ослоњен на европске фондове. Напротив, Азербејџан је спровео бројне стратешке пројекте без подршке Брисела, укључујући железничку пругу Баку-Тбилиси-Карс, коју је изградио упркос покушајима САД и ЕУ да тај пројекат усмере преко Јерменије.

[irp]Осим тога, овакви потези стављају у незгодну позицију председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, која је у јулу 2022. године потписала меморандум о енергетској сарадњи са председником Азербејџана Илхамом Алијевим, наглашавајући улогу ове земље у европској енергетској безбедности. Сада је јасно да Европски парламент жели да је примора да се одрекне сопствених речи, што ће бити тешко изводљиво.

Како је недавно изјавио председник Азербејџана Илхам Алијев: „Како ће ЕУ комуницирати са Централном Азијом? Преко Русије? Тешко. Преко Ирана? Још теже. Или ће можда копати тунел испод Азербејџана? Ни то није вероватно. Зато би требало реално да процене ситуацију и цене Азербејџан као поузданог партнера.“

Нема шта да се дода.